Пошаљи документе на е-маил

Циљ система социјалне заштите је да одређеним, најугроженијим групацијама становништва, пружи одговарајућу помоћ и обезбиједи приступ истој, односно да пружи праву помоћ, правој особи, у право вријеме и на прави начин. У вријеме економске кризе, коју карактерише и све виши број незапослених и других угрожених категорија, социјална заштита постаје нужно област од највишег друштвеног интереса. Кроз систем социјалне заштите подстиче се и социјална укљученост најугроженијих појединаца и друштвених група.

Босна и Херцеговина је признала социјална права и ратифицирала основне међународне и европске инструменете из области заштите људских права, али је упркос томе актуелна ситуација у области социјалне заштите у нашој земљи одређена знатном недосљедности између тих стандарда и постојећег законодавства и праксе.

Са утрошком од 4% БДП-а на систем помоћи који није заснован на доприносима Босна и Херцеговина је по издвајањима за социјалну заштиту држава која послије Републике Хрватске има највиша издвајања у овој области, међутим усмјеравање ових средстава је изразито неадекватно и не ефектуира се у правцу заштите најугроженијих групација становништва.

Не улазећи у детаље можемо истаћи да је систем готово до финансијске неодрживости доведен издвајањима за тзв. ратне категорије, односно да се помоћ не усмјерава према потребама већ према статусу корисника (ратни и нератни). Оваква пракса је институцинанализирала дискриминацију и кршење људских права, односно кршење међунардних докумената из области људских права као и домаћих прописа.

Цијенећи изразите разлике између ратних и нератних категорија корисника које нису засноване на потребама већ су искључиво статусне, може се рећи да Босна и Херцеговина не испуњава своје обавезе, чиме се знатна групација изразито угроженог становништва још дубље уводи у сиромаштво и социјалну искљученост.

Босна и Херцеговина се мора ангажирати на свеобухватној реформи система социјалне заштите у циљу уклањања дискриминаторске праксе у односу на међународне стандарде који вриједе за ову област. Нужно је у фокус планирања и остваривања социјалних права ставити потребе корисника, а права по основу статуса нужно је постепено редуцирати до потпуног уклањања. Од посебне је важности успоставити систем минимума стандарда социјалне заштите који ће важити на цијелом простору Босне и Херцеговине, чиме ће се уклонити пракса дискриминације по територијалном принципу.

Важно је, такође, пројицирање политике социјалне заштите остваривати кроз социјални дијалог који треба афирмисати као посебну вриједност друштва. Недопустиво је да се и даље различити обим, врста и степен помоћи додјељују корисницима са упоредивим степеном потреба само темељем различитог мјеста пребивалишта.