Пошаљи документе на е-маил

Према извјештају Међународне организације рада (МОР/ИЛО) и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) процјењује се да КОВИД-19 угрожава 245.000 радних мјеста у Босни и Херцеговини.

Као одговор на кризу КОВИД-19, Канцеларија МОР за централну и источну Европу и Европска банка за обнову и развој заједнички су процијенили утицај кризе на тржишта рада западног Балкана. Најновији извјештај о процјени утицаја односи се на Босну и Херцеговину. Извештаји о Сјеверној Македонији, Црној Гори и Србији објављени су прошле године.

У Босни и Херцеговини криза КОВИД-19 довела је до смањења радног времена током трец́ег квартала 2020. године, што је еквивалент губитку 170.000 радних мјеста са пуним радним временом. Овим је изгубљено радно вријеме за 3 до 4 процента вец́е од просјечног губитка радног времена у шест економија западног Балкана.

Извјештај идентификује 14 сектора у којима је преко 245.000 радних мјеста у непосредном ризику док траје здравствена криза. Ови сектори укључују трговину на велико и мало, транспорт, ратарску и сточарску производњу, смјештај и услужне дјелатности, као и неколико извозно орјентисаних индустрија (одјец́а, пластика, дрво, минерали) и производњу прехрамбених производа.

Ови сектори се у великој мјери преклапају у оба ентитета Босне и Херцеговине, са значајном разликом у секторима прехрамбене индустрије (и прерађивачке и услужне) и смјештаја, који су како се чини у великој мјери под утицајем кризе у Републици Српској, али не и у Федерацији Босне и Херцеговине. Од 245.000 угрожених радних мјеста, у микро предузец́има има 114.000 радника, а више од 31.000 радника (17 процената зараде) има само уговоре на одређено вријеме и привремене уговоре.

Оба ентитета су примијенила недиференцирани приступ мјерама задржавања запослења, покушавајуц́и да свим предузец́има надокнаде губитак. Међутим, ниједан од ентитета није дефинисао обавезу предузец́а да задрже раднике након што су примили субвенције, а до сада није уложен напор да се ријеши све лошији економски положај „нових“ сиромашних и „нових“ угрожених, који остају готово невидљиви за систем.

Такође, почетни одговор политике на кризу КОВИД-19 није обухватио адекватне консултације са социјалним партнерима. Даље, нови извјештај наглашава да су млади људи највише погођени. Млади ц́е морати да се носе са несразмјерним смањењем запослености, јер често имају несигурније послове од осталих старосних група.

Извјештај нуди пет прелиминарних препорука политикама које треба даље процијенити и прилагодити кроз социјални дијалог:

-           Формулисати свеобухватне политике запошљавања на ентитетском нивоу.

-           Одвојити здравствено осигурање од регистрације незапослених.

-           Побољшати компатибилност база података и размјену информација између различитих нивоа власти и међу институцијама.

-           Размотрити артикулацију додатних шема за задржавање посла.

-           Преиспитати неке од дизајнираних шема задржавања запослења и да ли би се требале поново увести.