Пошаљи документе на е-маил

Сваке године 28. септембра обиљежава се Свјетски дан борбе против бјесноће да би се указало на важност ове смртоносне болести. Бјесноћа је акутна болест средишњег живчаног система сисаваца узрокована неуротропним вирусом који се може наћи у слини заражених животиња. Од бјесноће најчешће обољевају: пси,вукови,мачке и лисице али и шишмиши. Бјесноћу такође може добити и човјек. Пријенос бјесноће с човјека на човјека екстремно је риједак. Вирус бјесноће је лабилан вирус који не паразитира у околини,већ мора доћи у контакт за завршецима живаца те мора ући у живчано влакно да би се развила болест. Бјесноћа се може јавити у неколико облика. Постоји урбана бјесноћа,шумска бјесноћа и бјесноћа птица. Први симптоми бјесноће су слични симптомима грипе; изражен умор,слабост тијела,температура и главобоља. Бјесноћа је регистрована на свим континентима осим Антартике,док је већина обољелих регистрована у Африци и Азији. Према процјенама СЗО-а годишње у свијету од бјесноће оболи и умре више од 50.000 људи. У циљу прорjеђивања болести проводи се заштитно вакцинисање паса и мачака.