Пошаљи документе на е-маил

Мушкарци и жене нису једнаки у биолошком смислу (постоје полне разлике), а послови које обављају, њихови радни услови и начин на који друштво поступа према њима нису једнаки (постоје разлике у односу на полну припадност). Такве разлике могу утицати на опасности с којима се мушкарци и жене суочавају на радном мјесту те на начин на који их је могуће процијенити и контролисати. Због тога Европска Агенција за сигурност и здравље на раду (ЕУ-ОСХА) истражује и освјештава о питањима сигурности и здравља на раду с којима се на радном мјесту суочавају жене.

Разлике које утичу на сигурност и здравље на раду

Постоје разлике које утјечу на ризике с којима се суочавају мушкарци и жене. Жене: рад у одређеним секторима и одређене врсте послова; постизање равнотеже између двоструких одговорности на послу и код куће; мањак представника на нивоу надзорних тијела и управе; физичке разлике у односу на мушкарце, премда постоје веће разлике међу женама него између мушкараца и жена, на примјер, у физичкој снази; обављање послова који се погрешно сматрају сигурнима и лаганима.

Те разлике често нису препознате у оквиру пракси у подручју сигурности и здравља на раду. Осим тога, радно оптерећење и ризици повезани са стресом за жене на радном мјесту често се подцјењују. ЕУ-ОСХА усмјерава се на наглашавање тих разлика и помоћ у побољшању сигурности и здравља на раду у областима која највише утичу на жене. Кључни је циљ  обезбједити да се питања повезана са полном припадношћу узимају у обзир при доношењу политика и одлука на радном мјесту и на нивоу ЕУ. ЕУ-ОСХА активно истражује ризике и трендове повезане са полном припадношћу. То укључује истраживања усмјерена на секторе у којима раде жене, као што је чишћење, те на ризике с којима се суочавају нарочито жене. 

Шта могу учинити послодавци

Приступ сигурности и здрављу на раду на темељу полне припадности подразумијева препознавање и вођење рачуна о разликама између мушких и женских радника. Послодавци могу учинити сљедеће: усмјерити се на осигурање сигурнијег и лакшег рада за свакога; укључити у процјену ризика питања повезана са полном припадношћу; размотрити стваран обављени рад и избјегавати претпоставке о томе тко је изложен ризику и зашто; омогућити флексибилније радно вријеме; укључити жене у доношење одлука о сигурности и здрављу на раду.

Тај је приступ од користи за све запосленике, не само за жене.