Пошаљи документе на е-маил

Колективни уговори, у почетку су настали као билатерални уговори на нивоу предузећа (фабрике), дакле као уговори појединачног послодавца и представника радника (синдиката). Тек касније долази до диверзификације колективних уговора, те су у пракси колективног уговарања, према различитим критеријима и са различитих аспеката издиференциране различите врсте колективних уговора.

Тако, према подручју дјеловања, односно са територијалног и професионалног (персоналног) аспекта, колективни уговори могу бити:

1. општи колективни уговор (национални - који се закључује за териториј цијеле државе или генерални, који обавезује све раднике и све послодавце у држави);
2. посебни колективни уговор (који се закључује се за посебно подручје рада - дјелатност, за посебно подручје - териториј, за посебну категорију послодаваца и за посебну категорију радника).

Према предмету колективног уговора разликујемо:

1. процедуралне и
2. супститутивне колективне уговоре.

Према критерију обухватности разликујемо:

1. цјеловите и
2. парцијалне колективне уговоре.

Са аспекта временског трајања, колективни уговори могу бити:

1. уговори са затвореним роковима трајања;
2. уговори са отвореним роковима трајања;
3. уговори са условним роковима важења.

Колективни уговори према броју потписника дијеле се на:

1. двотитуларне (бипартитне);
2. трипартитне и
3. мултипартитне.

У погледу примјене, односно субјеката на које се односе и који га доносе, колективни уговори се сврставају у сљедеће три групе:

1. општи колективни уговори (закључују се за одређену територију и односе се на све раднике, регулишу права и обавезе из радног односа свих радника у једној привреди (државној, мјешовитој, задружној или приватној својини), као и права и обавезе радника запослених код индивидуалних послодаваца);
2. посебни колективни уговори (грански,односно струковни уговори, који изражавају специфичност грана привреде и настоје да остваре повољнија рјешења, од оних у опћим колективним уговорима, регулишу права и обавезе из радног односа у појединим дјелатностима и односе се само на раднике предузећа у тим дјелатностима);
3. појединачни уговори (тзв. кућни, предузетни уговори који утврђују стандарде који ће се примијенити у раду конкретног предузећа или установе у конкретној друштвеној ситуацији, они су садржајно богатији, одређенији и у правилу најповољнији за раднике).                                                        

Општи колективни уговори                                                        

Општи колективни уговор закључују: представници синдиката, послодаваца (привредне коморе) и владе, тако да су они у правилу трипартитни уговори. Општи колективни уговор уређује радно вријеме, најнижу цијену рада за најједноставнији рад, основну цијену рада, примања запослених и питања из рада и по основу рада. Цијена рада представља новину у одређивању висине зараде радника. Циљ увођења цијене рада је да се одреде јединствени полазни основи за одређивање висине зараде запослених.

Најнижа цијена рада је полазна основа за одређивање основне цијене рада. Најнижа цијена рада је цијена рада за најједноставнији рад и за пуно радно вријеме. Утврђује се Општим колективним уговором и служи за утврђивање цијене рада код свих правних лица која запошљавају раднике.

Основна цијена рада је полазна основа за утврђивање цијене рада у посебном, односно појединачном колективном уговору. Основна цијена рада са припадајућим доприносима има карактер пословног расхода предузећа.

Општи колективни уговор представља основу и оквир за посебне и појединачне колективне уговоре.

Посебни колективни уговори

Посебни (грански, секторски) колективни уговори се закључују за гране и групације. Сва предузећа и друга правна лица могу да закључе посебни колективни уговор и да на јединствен начин уреде основне цијене рада за типично радно мјесто у оквиру сваке групе послова као и друга питања.

Посебни колективни уговор закључују, за предузећа и друге послодавце:

• овлаштена организација синдиката;
• одговарајуће коморско удружење предузећа (послодаваца).

За установе и државне органе посебни колективни уговор закључује овлаштена организација синдиката и представници владе, односно други надлежни државни орган.

Појединачни колективни уговори

Појединачни (кућни) колективни уговори закључују се за свако предузеће, односно установу. Појединачним колективним уговором регулишу се права и обавезе запослених радника и послодаваца из области рада и радних односа која нису уређена општим и посебним колективним уговором. Појединачним колективним уговором не може се утврђивати мањи обим права и обавеза него што је утврђено општим, односно посебним колективним уговором.

Овај уговор закључују у предузећима:

• овлаштена организација синдиката;
• директор, односно послодавац;
• орган управљања у јавном предузећу.

За јавна предузећа појединачни уговор закључује влада, односно други оснивач предузећа. У установама појединачне колективне уговоре закључују овлаштена организација синдиката, директор установе и представници владе, односно други оснивачи установе.