Пошаљи документе на е-маил

Широм свијета 24. март обиљежава се као Свјетски дан борбе против туберкулозе с циљем подизања свијести о разарајућим посљедицама туберкулозе по здравље, социјалну заштиту и економију.

Овај дан се обиљежава од 1882.године, када је др Роберт Кох објавио да је открио бактерију која изазива туберкулозу, што је отворило  пут ка дијагностиковању и лијечењу ове болести.

Туберкулоза остаје један од најсмртоноснијих заразних убица на свијету, сваког дана преко 4100 људи изгуби живот од туберкулозе, а близу 28000 оболи од ове болести која се може спријечити и излијечити. Глобални напори у борби против туберкулозе спасили су око 66 милиона живота од 2000. године.

Међутим пандемија КОВИД-19 је преокренула године напретка постигнутог у борби за окончање туберкулозе.

Тема Свјетског дана борбе против туберкулозе 2022. године – „Улагајте у крај туберкулозе. Спасите животе“. Више улагања ће спасити милионе живота, убрзавајући крај епидемије туберкулозе. Спасите животе – указује на хитну потребу за улагањем средстава за јачање борбе против туберкулозе и постизање обавеза које су глобални лидери преузели у циљу окончања ТБ. То је посебно критично у контексту различитих криза – пандемије КОВИД-19, војних сукоба и еколошких катастрофа – које су напредак у елиминацији туберкулозе изложиле великом ризику.

Овогодишњи Свјетски дан  борбе против туберкулозе нагласиће потребу за осигурањем праведног приступа превенцији и њези у складу са смјерницама Свјетске здравствене организације о опћем здравственом осигурању.

Туберкулоза се преноси кроз зрак од једне особе на другу. Бактерије се нађу у зраку када особа са активном туберкулозом у плућима  или грлу кашље, или кише. Особе у њеној близини могу удахнути бактерију и заразити се. Код већине особа које удахну ТБ бактерију и инфицирају се, организам је у стању да се избори против ширења бактерије.

Према процјенама Свјетске здравствене организације око једне четвртине свјетске популације зарази се бактеријом туберкулозе, а само 5-15% њих развије активну туберкулозу.

Законска је обавеза провести вакцинацију против туберкулозе одмах по породу. Будући да не постоји  потпуно учинковита вакцина против туберкулозе, надзор над болести заснива се углавном на откривању болесних и њиховом лијечењу које траје најмање шест мјесеци.

Свака заражена особа током живота може развити болест и постати извор заразе за околину.

У Босни и Херцеговини, према подацима из Глобалног извјештаја СЗО о туберкулози за 2021. годину, евидентирано је 357 обољелих од туберкулозе, од тога 322 нових случајева. Око осамдесет одсто обољелих имало је плућну туберкулозу, а највећи број обољелих од туберкулозе биле су особе старости 65 година и више. Са становишта полне структуре, у Босни и Херцеговини су у извјештајном периоду од туберкулозе више обољевали мушкарци.

Најновији извјештај о надзору и мониторингу туберкулозе, који заједно припремају Регионална канцеларија СЗО за Европу и Европски центар за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), а биће објављен 23. марта, показаће да регија Европа, иако је постигла циљ да се до 2020. године смањи стопа инциденце туберкулозе за 25%, није успјела да смањи смртност повезану са туберкулозом како је планирано. Умјесто тога, број смртних случајева повезаних с туберкулозом повећао се у регији као утицај пандемије КОВИД-19. Осим тога, сваки трећи пацијент имао је мултирезистентни облик туберкулозе за које је стопа успјеха у лијечењу испод оптималног нивоа.