Пошаљи документе на е-маил

Свјетски дан здравља обиљежава се 7. априла сваке године под покровитељством Свјетске здравствене организације, а почео се обиљежавати од 1950. године.

Први састанак Свјетске здравствене скупштине коју је организирала Свјетска здравствена организација одржана је 1948. године. Овај дан се обиљежава како би се изградила свијест о одређеној теми која је везана за здравље чиме би се скренула пажња на приоритетна подручја које су брига Свјетске здравствене организације. Активности везане за ту одређену тему, као и средства потребна за њих, не смију се односити само на дан 7. априла, већ би се о њима требало водити рачуна током цијеле године.

Овај је дан сваке године посвећен одређеној здравственој теми с одабраним слоганом и усредоточен на подизање свијести грађана о томе што сваки појединац и друштво у цјелини могу учинити за воје здравље тијеком цијеле године.Циљ прославе овог дана је створити свијест о одређеној здравственој теми како би се истакнуло приоритетно подручје које је од изнимне важности за Свјетску здравствену организацију (СЗО). Обиљежавање Свјетског дана здравља је током посљедњих 50 година на видјело довело важне проблеме као што су брига о мајкама и дјеци, ментално здравље, климатске промјене итд.

Овогодишња тема Свјетског дана здравља са слоганом „Изградња праведнијег, здравијег свијета“ указује на неравноправност у свијету.

Пандемија КОВИД-19 додатно је истакла чињеницу да неки људи могу живјети здравије и имати бољи приступ здравственим услугама од других, захваљујући увјетима у којима се рађају, расту, живе и раде. Диљем свијета постоје они који имају лошије услове становања и лошије могућности за образовање, мање могућности запослења, већу сполну неједнакост и имају мали или никакав приступ сигурном окружењу, чистој води и зраку, сигурној храни и здравственим услугама. Све то узрокује болести које је могуће избјећи те штети друштву у цјелини.

Током КОВИД-19 пандемије управо долазе до изражаја постојеће неједнакости у здрављу, како на глобалном нивоу, тако и на националнм и локалном нивоу. Оне се очитују од увјета живота појединаца или популацијских група и с тиме повезаних (не)могућности квалитетног провођења епидемиолошких мјера и заштите од инфекције, до дистрибуције вакцина. Право на здравље, односно право на неопходне вакцине има изнимну важност и требало би, у духу свих конвенција које се на исто односе, бити проглашено глобалним јавним добром.

Јачање и улагање у образовање здравствених професионалаца из области здравствене његе, санитарног инжињерства, лабороторијских технологија, радиолошких технологија, физикалне терапије, примаљства и нутриционизма представља темељ су за успјешно функционисање здравственог система, очување и побољшање здравља појединца, друштвене заједнице и побољшање услова животне средине. Важно је обезбиједити да заједнице буду на првом мјесту у процесима одлучивања те тежити остварењу циља да сви имају услове за живот и рад који погодују добром здрављу.