Пошаљи документе на е-маил

             Сваке године, 4. фебруара, обиљежава се Свјетски дан борбе против рака како бисмо подигли свијест о превенцији, дијагностици и лијечењу ове глобалне епидемије модерног доба.

                Рак је болест која се карактеризира убрзаним стварањем абнормалних ћелија које могу прерасти своје уобичајено окружење и проширити се на друге органе, што је чест узрок смрти. Рано откривање рака повећава шансе за успјешно лијечење.

                У Босни и Херцеговини евиденција обољелих од малигних неоплазми се води на ентитетском нивоу. Према подацима, годишње оболи око 5.000 људи од различитих облика карцинома.

                Међународна агенција за истраживање рака препоручује избјегавање пушења, редовно бављење тјелесном активношћу, одржавање нормалне тјелесне тежине, умјереност у алкохолу, те здраву прехрану као начине смањења ризика оболијевања од злоћудних болести.

                На секундарној разини, започети су програми за рано откривање злоћудних болести, као што су рак дојке, дебелог цријева и грлића материце, док се терцијарна превенција може постићи повећањем доступности одговарајуће здравствене његе и доношењем адекватних смјерница за лијечење и праћење болесника.

                Иако се у највећем постотку не зна разлог настанка рака, идентификовани су неки ризични фактори. Само рано препознат и откривен злоћудни тумор може бити успјешно лијечен, стога су врло важни програми секундарне превенције, односно раног откривања рака.

                Број особа обољелих од рака у сталном је порасту, што је у великој мјери посљедица повећаног очекиваног трајања живота односно пораста популације старије доби, код којих се рак чешће појављује. Свјетска здравствена организација процјењује да ће се број обољелих од рака у свијету повећати с 19,3 милиона у 2020. години на 30,2 милиона у 2040. години, док ће број умрлих порасти с 10 милиона у 2020. години на 16,3 милиона у 2040. години.