Grb BiH

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Vijesti

 

СВЕ ВИЈЕСТИ


СЕКТОРИ

КАТЕГОРИЈЕ

Свјетски дан борбе против можданог удара

30.10.2020

Пошаљи документе на е-маил

Е-маил пошиљаоца (*):
Е-маил примаоца (*):
Коментар:

Свјетски дан борбе против можданог удара у цијелом свијету се обиљежава с циљем да се јавност упозна са симптомима ове болести, начину лијечења обољелих али и мјерама превенције.Свјетска организација за мождани удар (WSO) обиљежавање овог датума је покренула 2006.године.

 

Најчешћи симптоми можданог удара су утрнулост, слабост или одузетост лица, руке или ноге, поготово ако је захваћена једна страна тијела; поремећаји говора: отежано и неразумљиво изговарање ријечи, потпуна немогућност изговарања ријечи и/или отежано, односно потпуно неразумијевање говора друге особе; нагло замагљење или губитак вида особито на једном оку или у половини видног поља; нагло настала јака главобоља праћена повраћањем без јасног узрока; губитак равнотеже и/или координације повезани с другим симптомима; вртоглавице, несигурност и заношење у ходу, изненадни падови повезани с другим симптомима.

 

Свјетска искуства говоре да је мождани удар, код жена на првом мјесту по узроцима оболијевања и смртности, док је код мушкараца на трећем. По истим критеријима, учесталост можданог удара, показује знаке смањења старосне границе учесталост од 46 посто, која је сада измедју 45 и 59 године живота. До прије десет година, ризик за мождани удар је био један од шест, дакле, од шест особа једна ће добити мождани удар. У посљедњих десет година тај ризик се повећао на један од четири.

 

Мождани удар је глобална епидемија која угрожава животе, здравље и квалитету живота.

Понекад је најтежи дио можданог удара осјећај усамљености.

  • 80 милијуна људи на свијету је пребољело мождани удар
  • 50 милијуна преживјелих живе с неким обликом трајне инвалидности.

 

Пушење, неумјереност у уживању масне и слане хране те алкохола, све то уз физичку неактивност, углавном су познате и упозоравајуће високоризичне навике, којих бисмо требали бити свјесни и мијењати их у циљу превенције. На старост, пол, расу и наслијеђе као ризикофакторе не можемо утицати, а на стрес, исхрану и физичку активност најчешће можемо.

Љекари поручују да је боље да мијењамо лоше навике, прије него што болест промијени нас. Према статистикама, али и подацима Завода за јавно здравство ФБиХ, мождани удар представља један од најучесталијих узрока смрти и инвалидности. Од њега годишње у свијету оболијева 15 милиона становника.

Обиљежавањем овог дана се такођер наглашава чињеница да је могуће спријечити мождани удар, али и постићи опоравак обољелих и повећати квалитету живота ако знамо чињенице о можданом удару: узрок и симптоме,  како смањити ризик, те ако уз то постоји одговарајућа квалитетна здравствена скрб, њега и потпора као и окружење које потиче здраво понашање.

 

Обиљежавање Свјетског дана борбе против можданог удара прилика је да се допринесе едукацији шире популације о важности благовременог препознавања симптома и брзе реакције препознавања првих знакова можданог удара.