Пошаљи документе на е-маил

У случајевима екстремних временских услова, епидемија и пожара, учење у организованом окружју лицем у лице више није могуће. У јануару, 2020.године, усред кинеских новогодишњих празника, kорона вирус (COVID-19) достигао је критичну тачку у Кини, а многе су школе широм свијета као и у Босни и Херцеговини биле присиљене затворити се без претходне најаве. На основу искуства са епидемијама САРС-а и H1N1, школе широм свијета су одмах реаговале и покренуле планове који су омогућиле наставак учења иако што су затворене.

Већина стручњака и водећих менаџера универзитета све више указују да ће ово бити велика трансформација, која ће у великој мјери промијенити односе између студената, државе и институција високог образовања. Овоме иду у прилог истраживања која су у посљедње двије године рађена у свијету о студијама у неизвјесним временима, те о стварању паметног окружја за учење (smart lesrning enviroments) и нарочито о флексибилизацији универзитета.

Отворила су се питања будућности универзитета у односу на традиционални систем рада, али и примјену нових технологија, као и на отвореност универзитета у односу на окружење у коме се налазе. Сада је већ јасно, да ће криза изазвана пандемијом COVID-19 оставити видне посљедице и на савремено друштво, а великим дијелом утицаће и на систем високог образовања.

Ови догађаји на почетку 2020. године снажно ће утицати на међународна кретања у високом образовању. Професор са Универзитета Оксфорд Симон Маргинсон предвиђа да ће требати најмање 5 година да се међународна кретања студената врате на предпандемијски ниво.

Корона вирус је управо отворио као велики проблем однос универзитета и његовог окружења. Потреба је да се у високом образовању гарантује сигурност и квалитетна примјена нових технологија, држава ће морати да донесе нове законске мјере којима ће притиснути универзитете да се отворе према иновацијама у настави, партнерству у преношењу знања (послодавци, локалне заједнице, невладине организације итд.), јаче повезивање студентског рада са научним пројектима.

Међутим, да би ово остварили потребна је припрема која захтјева промјене структуре рада, припрему материјала за учење, стварање паметног окружја за учење, каријерни центар са праћењем студената, односно, сви би требало да буду спремни (и студенти и наставници) на ове облике рада.

 
Криза настала усљед COVID-19 утицаће на однос државе према младим људима уопште, тако да ће институције и те како морати да се окрену питању развоја људских ресурса у друштву. То значи да промијењена улога универзитета подразумијева отвореност према свим сегментима друштва с циљем решавања проблема заједнице, али и адекватнијег укључивања младих у њу, и током студија, али и послије њих.