Пошаљи документе на е-маил

Међународни дан старијих особа се обиљежава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална Скупштина УН 14. децембра 1990, с циљем да се нагласи важност обезбјеђивања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника трећег доба.

Једно од значајних обиљежја савременог доба је демографско старење становништва, што и у Босни и Херцеговини представља озбиљан изазов за социјалне политике. Поред промјена узрокованих демографским трендовима, евидентне су и значајне промјене у обиљежјима самог старијег становништва. Нове генерације старијих људи све су здравије, образованије, а тиме и захтијевније, тако да постојећи облици бриге и заштите убрзано постају недовољни и неадекватни у односу на потребе старијих особа. Такође, с обзиром на то да све већи број, врсту и обим потреба старијих особа, њихов квалитет живота у великој мјери постаје овисан о врсти и обухвату друштвене интервенције, односно о разгранатости, дистрибуцији и доступности социјалних услуга. Осим наведеног, велики утицај на врсте и обим потреба старијих особа има стални тренд промјена у структури и функцијама породице, што исходи у слабљењу традиционалне породичне солидарности.

Цијенећи наведено, старије особе у Босни и Херцеговини су препознате као посебно рањива групација становништва која је изложена високом ризику од сиромаштва и социјалне искључености.

Демографска неуједначеност појединих подручја Босне и Херцеговине упућује на потребу децентрализације и осмишљавање концепта бриге о старим особама на нивоу јединица локалне самоуправе, а у складу са утврђеним специфичним потребама сваке конкретне средине, те уз укљученост расположивих ресурса.

Нажалост, највећи дио финансирања трошкова здравствене заштите је усмјерен на лијечење болести и здравствених стања повезаних са старењем, док се на превентивне приступе здравом старењу ставља мањи нагласак, иако су они много јефтинији у односу на лијечење. Промовисањем здравог старења би се потенцијално могао смањити ризик од настанка многих болести или барем одгодити почетак болести до касније животне доби, што би имало утицај на здравље сваког појединца и довело би до значајног смањења трошкова здравствене и социјалне заштите, те побољшало цјеложивотну укљученост старијих особа у друштву.

У смислу поменутог један од приоритета социјалних политика у Босни и Херцеговини је ширење мреже здравствених и социјалних услуга усмјерених на побољшање друштвеног положаја старих особа.

Свако демократско друштво, као и оно које то жели да постане, не смије занемарити допринос својих старијих грађана и грађанки у прошлости али ни тај драгоцијени потенцијал огромног искуства и знања за будућност, што је довољан разлог и императив да се принцип поштовања различитости, толеранције и ненасиља додатно приближи грађанима, а посебно је важно упорно радити да то постане модел понашања и дјеловања младих људи, јер само тако можемо постати истински модерно и демократско друштво.