Пошаљи документе на е-маил

Регионално истраживање тржишта рада спроведено је у Хрватској, Србији, Сјеверној Македенонији, Словенији и Босни и Херцеговини.

Трећина запослених у Босни и Херцеговини има бојазан да би могли остати без посла у наредном периоду због кризе изазване вирусом САРС-ЦоВ-2, а највише се плаше грађани Хрватске (36%) и Србије (34%), показало је регионално истраживање.     

Резултати овог испитивања показали су да је 37% испитаника из Босне и Херцеговине, које углавном чине незапослене особе које активно траже посао у Босни и Херцеговини и региону, од избијања пандемије у неком тренутку остало без посла, док тај проценат у Хрватској, Словенији и Сјеверној Македонији износи 36%, а у Србији је најнижи 29%.      

Већина испитаника у региону сматра да је послодавац адекватно реаговао на избијање епидемије, тако да је 28% испитаника из Босне и Херцеговине реакцију свог послодавца оцијенило као одличну, 47% их је навело да је реакција добра, али да је могло боље, а 25% није задовољно како је послодавац реаговао.

У саопштењу се наводи да су испитаници којима је (био) омогућен рад од куће у правилу боље оцјењивали сналажљивост послодавца током пандемије, а најлошије резултате су остварили послодавци који радницима нису омогућили рад од куће, иако им је природа посла којим се баве то дозвољавала.

Рад од куће није омогућен за више од 54% испитаника у региону, а главни разлог за то је јер природа посла то не дозвољава, 35% је оних којима је одобрен овај начин рада, док је 11% испитаника морало ићи на радно мјесто, иако се могао организовати рад од куће. 

На питање да ли желе промијенити посао у наредних годину дана, чак 76% испитаника из Босне и Херцеговине одговорило је потврдно, што је за 14% више у односу на регионално истраживање од прошле године.

Када би могли бирати идеалног послодавца и ове године је највише испитаника из Босне и Херцеговине изабрало страног власника – 40%, а за државне институције се одлучило 25% испитаника.  

Испитаници са вишом и високом стручном спремом у највећој би мјери радили у страним приватним компанијама, док они са средњом стручном спремом преферирају “државне” институције.

Када је ријеч о висини плате, у региону би најнижом просјечном платом били задовољни Македонци, док највећи износ, за разлику од прошлогодишњег истраживања, желе Словенци.

Испитаници из Босне и Херцеговине били би задовољни просјечном платом од 1.600 КМ, Хрвати са 2.200 КМ, грађани Србије са 1.200 КМ, Македоније 1.000 КМ, док је просјечна жељена плата код Словенаца 2.500 КМ.

Најнижу плату очекују незапослени испитаници и то у просјеку 1.385 КМ, жељена просјечна плата за запослене је 1.925 КМ, док су испитаници који се још школују идеалну просјечну плату замислили у износу од 1.660 КМ.

Истраживање је показало да мушкарци из Босне и Херцеговине очекују за скоро 400 КМ већу плату од жена.

У регионалном истраживању учествовало је више од 5.000 испитаника из пет земаља, од којих је што се тиче Босне и Херцеговине њих 63% незапослених, 33% запослених и 4% оних који се и даље школују.

У Босни и Херцеговини је истраживање спровео портал “Мој посао”, у Србији “Послови инфостуд”, у Хрватској “Мој посао”, Сјеверној Македонији “Вработување”, а у Словенији “Делогласник”.