Пошаљи документе на е-маил

У 2020. години десиле су се до сада невиђене промјене у глобалној економији и свијету рада. Свјетска здравствена организација (СЗО/WХО) је 11. марта 2020. године, избијање новог коронавируса окарактерисала као пандемију и позвала владе широм свијета да се припреме за први талас ванредне ситуације у јавном здравству и предузму неке драстичне мјере. Ступањем на снагу мјера задржавања код куц́е, великом дијелу радне снаге наложено је да остане куц́и и настави да ради на даљину, уколико њихове функције то омогуц́авају. Међународна канцеларија рада је објавила публикацију која се односи на рад на даљину током COVID-19 пандемије.

Иако се број људи који раде на даљину са скраћеним или са пуним радним временом током година постепено повећавао, пандемија је сигурно убрзала усвајање модалитета рада на даљину од стране послодаваца. У условима као што је пандемија COVID-19, рад на даљину се доказао као важан аспект осигурања континуитета пословања, а његове предности укључују скраћено вријеме за путовање на посао, повећане могућности за раднике да се концентришу на своје радне задатке изван канцеларије, као и на прилику за бољу равнотежу између пословног и приватног живота. Рад на даљину нуди могућност флексибилнијег распоређивања радног и слободног времена радника и слободу рада са алтернативног мјеста, изван локације послодавца. Такође, постоје и ризици попут изолације, посебно за појединце који живе сами, губитак контакта са колегама, што је неопходно предвидјети и спријечити.

Рад на даљину се дефинише као употреба информација и комуникационе технологије (ИКТ) - паметни телефони, таблети, преносни и стони рачунари, за рад који се обавља изван просторије послодавца. Рад на даљину треба да се обавља у договору између послодавца и запосленог о мјесту рада (код куће запосленог или негде другдје), о радним сатима или распореду, комуникацијским алатима који се користе, послу који треба обавити, механизмима надзора и извјештавању о одрађеном послу. Није сваки рад од куће рад на даљину. Међународна организација рада је рад од куће дефинисала Конвенцијом о раду код куће, из 1996. године, број 177.            

Политике рада на даљину могу бити суштински дио плана континуитета пословања, у случају непредвиђених догађаја (екстремни временски услови, тероризам, пандемија) што онемогућава запослене да раде из канцеларије или са радног мјеста, а рад на даљину омогућава им да обављају послове изван те локације како би организација остала оперативна.

Иако се рад на даљину обично користи ограничено (нпр. један или два дана у седмици), многи радници су дужни да раде на даљину да би спријечили ширење коронавируса. Остаје да се утврди какав је потпуни утицај COVID-19 на тржиште рада, али вјероватно је да ће стопе рада на даљину остати знатно веће него што су биле прије почетка пандемије. Владе и социјални партнери мораће да планирају неколико различитих сценарија у којима ће се ограничења повећавати или ублажавати у зависности од тога како епидемија напредује или се повлачи на њиховој територији и припремити се за аранжмане за рад на даљину. Током наредног, крајње неизвјесног периода, радници, послодавци и владе мораће да се прилагоде на нови начин живота и рада, који ће захтијевати нове норме понашања и пословања.