Пошаљи документе на е-маил

Примјена колективног уговора почиње његовим ступањем на снагу. Општи и посебни колективни уговор непосредно се примењују и обавезују све послодавце и то:

• чланове удружења послодаваца – учесника колективног уговора;
• оне који су накнадно постали чланови удружења послодаваца – учесника колективног уговарања, од дана приступања удружењу послодаваца;
• оне који су били чланови удружења послодаваца одређени период^[1] након иступања из удружења послодаваца – учесника колективног уговарања.

Држава (влада), најчешће путем министарства са ресорном надлежности за област рада, располаже могућношћу да прошири примјену колективног уговора или његових појединих одредби и на послодавце који нису чланови удружења послодаваца (стране колективног уговора) у сљедећим случајевима:

• због остваривања економске и социјалне политике у циљу обезбјеђивања једнаких услова рада који представљају минимум права запослених из рада и по основу рада;
• да би се ублажиле разлике у зарадама у одређеној грани, групи, подгрупи или дјелатности, које утичу на социјални и економски положај радника што има за посљедицу нелојалну конкуренцију, под условом да колективни уговор чије се дејство проширује обавезује послодавце који запошљавају значајну групацију запослених у одређеној грани, групи, подгрупи или дјелатности.

- Продужена примјена колективних уговора

Колективни уговор се закључују, на одређено или неодређено вријеме. Након истека рока уговор престаје да важи, осим ако се уговорне стране другачије не договоре. Колективни уговор престаје да важи истеком рока на који је закључен, додајући томе и тзв. отказни рок, али и споразумом уговорних страна или отказом^[2]. Споразумни раскид и отказ колективног уговора треба да буду сачињени у писаној форми и потписани од лица која су за то овлаштена. Ниједан колективни уговор не престаје са важењем даном отказа већ остаје у примјени до истека отказног рока. Отказни рок почиње да тече од дана достављања акта подношења отказа другој страни и траје, обично, до 6 мјесеци. У случају отказа колективног уговора учесници имају обавезу да у одређеном року^[3](од дана подношења отказа) започну поступак преговарања за закључење новог колективног уговора.

Колективни уговор, како смо већ истакли, може се закључити на неодређено или на одређено вријеме. Као и други уговори и колективни уговор може престати да важи:

• споразумом станака;
• отказом;
• протеком времена на које је склопљен (ако се ради о колективном уговору склопљеном на одређено вријеме);
• те, склапањем новог колективног уговора.

Као отворена питања појављују се слиједеће ситуације:

• могућност престанка колективног уговора због промијењених околности;
• може ли се колективни уговор отказати само уз отказни рок или и без отказног рока?

Законом најчешће није одређено најдуже раздобље трајања ако се колективни уговор склапа на одређено вријеме, већ је регулисано да се колективним уговорима може предвидјети изузетак од ситуације да након истека рока на који је закључен, колективни уговор остаје у примјени све до закључивања новог колективног уговора. Дакле, колективни уговор склопљен на одређено вријеме може престати и отказом, ако је могућност отказивања превиђена самим колективним уговором.

Колективни уговор закључен на неодређено вријеме обавезује странке које су га склопиле све док се оне не споразумију о његовом престанку. Кроз то вријеме протежу се и нормативни учинци колективног уговора. Иако је однос регулисан колективним уговором на неодређено вријеме утврдио трајни облигационо-правни однос, закон или сам уговор обично утврђује и минимални отказни рок, односно друге услове отказивања уговора.

Дакле, продужена примјена колективног уговора, односно, искључиво нормативног дијела, везана је само за колективне уговоре закључене на одређено вријеме (истеком рока на који је колективни уговор склопљен). Тиме се осигурава неизмијењени садражај појединачних радних односа и након престанка колективног уговора. Дакле, ако је колективни уговор уређивао плаће, радно вријеме и нека друга питања из радног односа, након престанка колективног уговора појединачни радни односи настављају се са истим садржајем све до склапања новог колективног уговора. На овај начин, осим што се осигурава стабилност нормативног уређења радних односа, имамо и потицај колективном преговарању и склапању колективних уговора, јер се промјене могу провести тек склапањем новог колективног уговора.

- Проширена примјена колективних уговора

Добровољност је битно обиљежје процеса колективног преговарања и закључивања колективног уговора. Међутим, држава али и странке колективног уговора у одређеним случајевима могу имати интерес да се правно уређење радних односа утврђено у колективном уговору, присилно (без њихове сугласности) прошири и на неке субјекте који нису судјеловали у закључивању колективног уговора или му нису накнадно приступили.

„Одлука о проширењу примјене колективног уговора акт је октроирања^[4],којим одређени колективни уговор постаје октроирани колективни уговор. Одлука је, дакле, акт наметања прописа (у овом случају колективног уговора) одозго (од министра надлежног за рад) онима који нису потписници колективног уговора, нити су му приступили прије доношења акта о проширењу колективног уговора, односно акта о октроирању“^[5].

Држава (влада), обично посредством министарства са ресорном надлежности у области рада, уколико постоји јавни интерес, може проширити примјену колективног уговора на субјекте који нису судјеловали у његовом склапању. Одлука о проширењу колективног уговора је пропис у номотехничком смислу који садржи: назив (име одлуке), доносиоца, временско и просторно важење, садржај и друге ознаке прописа. Одлука о проширењу примјене колективног уговора мора се објавити у службеном гласилу земље.

Субјекти на које је примјена колективног уговора проширена нису странке колективног уговора нити особе које су му накнадно приступиле. Ови немају „једнака права и обавезе“ из уговорног дијела колективног уговора као странке које су колективни уговор склопиле, односно, накнадно му приступиле. Међутим, имају једнака права и обавезе из нормативног дијела колективног уговора чија је примјена на њих проширена. Они не могу отказати колективни уговор, међутим, могу иницирати измјене и допуне тог колективног уговора „у доброј вјери“.

- Важење колективних уговора

Колективни уговор примјењује се (важи) до закључивања новог колективног уговора, ако самим колективним уговором није другачије одређено. Ако је колективни уговор закључен на неодређено вријеме такав уговор може се отказати. Због тога сваки колективни уговор закључен на неодређено вријеме мора садржавати одредбе о отказном року, поступак отказивања и начин вршења измјена и допуна. Колективни уговор закључен на одређено вријеме може се отказати само ако је могућност отказивања предвиђена самим колективним уговором.

Уговорни дио колективног уговора дјелује само према уговорним странама, док нормативни дио може имати, и најчешће има и шире дјеловање.

[1]Ovaj period različito je određen u pojedinim zemljama i najčešće se kreće od 6 mjeseci do jedne godine. prim. aut.

[2] Važenje kolektivnog ugovora prestaje na način kako je to utvrđeno samim kolektivnim ugovorom ili zakonom. prim. aut.

[3] Najčešće se radi o roku od 15 dana od dana podnošenja otkaza. prim. aut.

[4]octroi, franc. “nešto odozgo nametnuto”, - Klaić, Bratoljub, 1962., Rječnik stranih riječi, Zagreb, str. 1047.

[5]Tintić, Nikola, 1969., Radno i socijalno pravo, Zagreb, str. 318.