Пошаљи документе на е-маил

Свјетски дан хране  сваке године обиљежавамо 16. октобра под окриљем Организације за храну и пољопривреду (ФАО) Уједињених народа.

Посљедњих десетљећа наша прехрана и прехрамбене навике драматично су се промијениле под утицајем глобализације, урбанизације и промјена у животном стандарду. Тако смо сезонске, већином биљне намирнице и јела богата влакнима замијенили високо процесираном храном богатом шкробом, једноставним шећерима, мастима, сољу, те месом и другим намирницама животињског поријекла. Потрошачи све мање времена посвећују припреми хране у свом дому, посебно у урбаним срединама. Истовремено, расте популарност супермаркета, ресторана брзе хране, као и доставе хране.

Комбинација неправиле прехране и сједилачког начина живота доводи до све веће стопе претилости, не само у развијеним земљама, већ и у земљама с ниским стандардом гдје се испреплићу глад и претилост. Статистички подаци показују како је у свијету тренутно претило 670 милиона одраслих, 120 милиона дјевојчица и дјечака доби 5 до 19 година те преко 40 милиона дјеце млађе од 5 година. С друге стране, више од 820 милиона људи широм свијета пати од глади.

Посљедњих десетљећа свијет је постигао значајан напредак у побољшању пољопривредне продуктивности. Иако сада производимо више него довољно хране за прехрану свих, наши прехрамбени системи нису у равнотежи. Глад, претилост, деградација околине, губитак агробиолошке разноликости, губитак хране и отпад и недостатак сигурности радника у ланцу прехране само су нека од питања која подцртавају ову неравнотежу.

У тренутку попут овог важније је него икад препознати потребу за подршком нашим јунацима у храни - пољопривредницима и радницима у цијелом прехрамбеном суставу .

Свјетски дан хране позива на глобалну солидарност како би се помогло свим популацијама, а посебно најугроженијима, да се опораве од кризе те да прехрамбени системи постану отпорнији и робуснији како би могли издржати све веће нестабилности и климатске шокове, пружити приступачне и одрживе здраве прехране за све и достојан живот за раднике у прехрамбеном суставу. То ће захтијевати побољшане схеме социјалне заштите и нове могућности које се нуде дигитализацијом и е-трговином, али и одрживије пољопривредне праксе које чувају природне ресурсе Земље, наше здравље и климу.

Храна је суштина живота и темељ наших култура и заједница. Очување приступа сигурним храњљивим супстанцама је и бит ће и даље битни дио одговора на пандемију ЦОВИД-19, посебно за сиромашне и рањиве заједнице, које су најтеже погођене пандемијом и посљедицама економских шокова. Прехрамбена сигурност подразумијева поуздан приступ довољној количини хране која је сигурна и нутритивна те задовољава прехрамбене потребе за продуктиван и здрав живот.

Земље, приватни сектори  и друштва морају осигурати да наши прехрамбени сустави узгајају разнолику храну како би заједно нахранили све већу популацију и одржавали планет. Сви морамо одиграти улогу, од повећања укупне потражње за храном одабиром здравих намирница, па све до тога да одрживим навикама унаточ овим несигурним временима храна не буде терет.