Пошаљи документе на е-маил

Рад на даљину може се дефинирати као употреба информацијских и комуникацијских технологија (ИЦТ-ИКТ), као што су паметни телефони, таблети, пријеносна и столна рачунала, у сврху рада изван простора послодавца.

Посљедњих година рад на даљину у порасту је. То је свакако посљедица напретка у ИКТ-у који се догодио посљедњих година, а можда и због неких предности повезаних с радом на даљину. То се вјеројатно може објаснити и смањењем неких чимбеника који ометају доношење програма рада на даљину у подузећима, као што су отпор менаџера и ставови према раду на даљину. Изванредно стање у јавном здравству изазвано пандемијом ЦОВИД-19, потакнуло је многе раднике да први пут раде од куће.

Рад на даљину (од куће) може утјецати на сигурност и здравље на раду (ОСХ) радника. Због тога послодавци и радници морају бити свјесни ризика повезаних с радом на даљину и рјешавати их проведбом одговарајућих превентивних и контролних мјера.

Предности и недостаци рада на даљину у контексту здравља и добробити на раду

Рад на даљину и сигурност и здравље на раду

Европски оквирни споразум о раду на даљину склопљен је између социјалних партнера (Еуропска конфедерација синдиката, БусинессЕуропе, Европски центар послодаваца и подузећа и Еуропско удружење обрта, малих и средњих подузећа) у српњу 2002. године: већина држава чланица ЕУ-а провела је Европски оквирни споразум о раду на даљину путем националних споразума о социјалном партнерству. Споразумом су обухваћени, међу осталим, аспекти:

Здравље и сигурност: послодавац је одговоран за заштиту здравља и сигурности на раду радника на даљину у складу с Директивом 89/391 и релевантним директивама (кћери), националним законодавством и колективним уговорима. Како би се провјерило јесу ли примјењиве одредбе о здрављу и сигурности, послодавац, представници радника и/или релевантна тијела имају приступ мјесту рада на даљину, у границама националног законодавства и колективних уговора. Ако радник на даљину ради код куће, такав приступ подлијеже претходној обавијести и договору. Радник на даљину има право затражити инспекцијске посјете.

Опрема: у правилу послодавац је одговоран за осигуравање, уградњу и одржавање опреме потребне за редовити рад на даљину, осим ако радник на даљину не користи властиту опрему.

Организација рада: у оквиру примјењивог законодавства, колективних уговора и правила подузећа, радник на даљину управља организацијом свог радног времена. Стандарди радног оптерећења и успјешности радника на даљину једнаки су онима радника у просторијама послодавца.

Послодавци имају исте здравствене и сигурносне одговорности за раднике на даљину, као и за све друге раднике. То укључује утврђивање и управљање професионалним ризицима радника на даљину. Главна питања процјене ризика која треба размотрити су:

• радно окружење код куће,
• опрема (углавном монитори -дисплаy сцреен еqуипмент ДСЕ и радне станице),
• стрес и ментално благостање,
• радници раде сами (у случају да се догоди нешто неочекивано, као што су несрећа и болест),
• опасности за здравље и сигурност...

Радно окружење код куће

Одговарајуће радно окружење код куће може укључивати:

- Собу (идеално), а ако то није могуће барем простор у којем радник на даљину може радити.

- Да буде акустично и визуално изолиран, олакшавајући концентрацију и минимизирајући ометања.

- Одржавање границе између посла и домаћег живота. То је симболичан начин успостављања јаза између ове двије сфере: излазак из собе значи напуштање посла.

- Адекватна температура, влажност и вентилација.

- Адекватна расвјета (укључујући дневно свјетло) за обављање задатака учинковито, точно и на здрав начин.

- Одговарајућа интернетска веза и телефонске линије (ако је потребно).

- Редовите провјере недостатака у опреми и електричним инсталацијама.

Монитори и радне станице

Рад на даљину повезан је и с ергономским ризицима. Рад с мониторима, неодговарајућа радна станица и седентарни рад повезани су с умором очију, мишићно-коштана бол и поремећаји, стрес, ментално и когнитивно радно оптерећење и здравствене учинке повезане с недостатком вјежбања/седентаризма (претилост, дијабетес, кардиоваскуларне патологије итд.).

Посебну опрему, материјал и прибор, заједно с превентивним мјерама које треба донијети, требало би одредити кроз процјену кућне радне станице. То ће морати узети у обзир потребе специфичне за кориснике, ограничења простора и вријеме проведено радећи за рачуналом. Овисно о уговору о раду на даљину, вријеме проведено радећи од куће за рачуналом могло би пуно варирати, од повременог рада на даљину до редовитог рада на даљину, 1 дан или неколико дана у тједну или чак пуно радно вријеме.

На националној разини многа министарства рада (или еквивалентна) и/или национални институти ОСХ-а развили су основне контролне пописе и водиче који би послодавцима и радницима требали помоћи у процјени ергономских ризика повезаних с радом на рачуналима. Већина их је намијењена уредском окружењу унутар простора послодаваца, али чак и ови (нису прилагођени уреду код куће) пружају вриједне савјете за раднике на даљину.

Савјети у вези с ДСЕ-ом

• ергономски радни намјештај (подесив, адекватан за различите ИЦТ задатке) који помаже радницима на даљину у одржавању удобног, неутралног држања тијела са зглобовима природно поравнатим те смањује стрес и напрезање мишића, тетива и скелетног сустава,
• ергономске информацијске технологије (ИТ) опреме (нпр. подесиви држач заслона, кратка типковница), која осигурава угодније држање тијеком рада са заслоном,
• (идеално) пружање миша, типковнице, заслона или прикључне станице за оне који редовито користе пријеносно рачунало - за неке од ове опреме то би могло значити допуштање радницима да га однесу кући,
• одговарајући распоред компоненти ИТ опреме на радној површини како би се осигурала угодна радна позиција,
• осигурати довољно простора на радној станици, како би се раднику на даљину омогућио удобан положај,
• осигуравање одговарајуће расвјете, топлинске удобности и ниске разине буке,
• распоред климатизацијске опреме како би се спријечио пропух,
• обука радника на даљину о исправним техникама подешавања радног намјештаја и кориштења миша и типковнице или других уређаја за унос података те уређење радног простора како би се осигурало удобно, неутрално радно држање,
• приликом обављања рачуналног рада, осигуравајући периодичне прекиде кроз паузе и друге не-ИТ активности (како би се избјегао умор очију и прекинуло дуготрајно сједење) - пожељни су кратки, чести прекиди ; тијеком пауза, радник на даљину требао би се одмакнути од радне станице, радити опуштајуће вјежбе итд.
• очекивања и рокове требали би јасно изнијети и договорити и надзорник и радник на даљину,
• комуникацијски алати који омогућују радницима на даљину да информирају менаџере/сураднике када су "заузети", "доступни", "да их се не омета", односно "заузетост" када се требају усредоточити на одређене задатке, "доступне" када их се може контактирати итд,
• осигурати да су радни задаци различити како би се избјегла монотонија.

Проблеми са стресом и менталним здрављем

• Главни извори стреса за раднике на даљину укључују дуго радно вријеме, интензиван и флексибилан рад, организација рада, изолација и замагљивање граница између плаћеног рада и њихових приватних живота.
• Неколико приступа може помоћи радницима на даљину да побољшају равнотежу између пословног и приватног живота.

Неке стратегије које би се могле користити укључују:

• започните и завршите дан дневним ритуалом (одјените се, прошећите или било којом другом динамичком активношћу - без заслона) и покушајте започети и завршити у исто вријеме сваки дан.
• успоставити сате тијеком којих вас могу контактирати (колеге или менаџери).
• планирати радни дан и држати га се (контролирати своје радно вријеме како би се избјегло превише прекомјерног рада или сталног рада).
• искључите пријеносно рачунало или пословни телефон.
• планирати и узети редовите и кратке паузе и паузу за ручак.
• имати одређену просторију /простор у којем ћете радити, тако да када ову просторију напустите посао је готов.
• успоставити границе око радног времена с партнерима и дјецом.

Савјети за спрјечавање осјећаја изолираности, прекида везе или напуштања

• Изолација због рада на даљину може имати потенцијалне негативне учинке на здравље и добробит радника на даљину, зато је толико важно осигурати добру комуникацију између радника на даљину и послодавца или сурадника.
• Пружање комуникацијских алата од стране послодавца (е-пошта, цхатови, заједнички документи, видеоконференције, сураднички радни алати, заједнички програм итд.) и њихова повезана подршка је пожељна.
• Радници користе комуникацијске алате које је утемељио послодавац како би остали информирани о најновијим догађајима у вези с радом, тимом и организацијом.
• Телерадници заказују редовите састанке тима и клијената како би помогли у одржавању сталних контаката и потицању позитивних радних односа.
• Неформални контакт одржава се онлине (виртуалне паузе за каву, форуми за расправу / цхатови итд.).
• Менаџери с радницима осигуравају редовите контакте како би били сигурни да су здрави и сигурни (препознају знакове стреса).