Пошаљи документе на е-маил

Радни односи регулишу се законима и подзаконским актима, колективним уговорима различитог територијалног и персоналног важења, односно различитог нивоа закључивања, те општим и појединачним актима. Сви ови извори радног права у међусобној интеракцији, синергији и хијерархији имају комплементаран однос, те као такви представљају систем извора радног права. С обзиром да је кроз различите изворе могућ диверзитет права, то је опште правно правило да се, ако законом није другачије одређено, примијењује за радника повољније право у складу са правним принципом ин фаворем лабораторис.

- Однос између колективног уговора и закона и подзаконских аката

Колективни уговори у систему извора радног права спадају у групу аутономних, односно недржавних извора. Они у неким земљама представљају основни акт регулисања услова рада,^[1] док у неким земљама имају карактер допунског акта^[2]. У хијерархији правних аката колективни уговор је позициониран ниже од закона и подзаконских аката.  Сходно томе, а имајући у виду принцип законитости^[3], колективни уговор мора бити у складу са законом и подзаконским актима. Одредбе колективног уговора првенствено не смију бити супротне когентним^[4] законским одредбама. Колективни уговор не смије садржавати одредбе којима се радницима дају мања права или утврђују неповољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом. Ако колективни уговор евентуално садржи такве одредбе, тада се умјесто њих примјењују одговарајуће одредбе закона. Уствари закон садржи минимум права (заштите),^[5]тако да се ниво заштите, актом ниже правне снаге, не може спустити испод тог утврђеног законског минимума. Одредбе колективних уговора, са друге стране, могу, дерогирати диспозитивне законске одредбе, ако су одредбе колективног уговора ин мелиус (боље) за радника. Неповољнији услови рада од оних утврђених законом могу се уговорити колективним уговором искључиво у случају кад је то изричито утврђено законом, односно, на бази законом утврђеног овлаштења.

- Однос између колективних уговора и општих аката

У опште акте спадају акти којима се регулишу радни односи у предузећу^[6]. Општи акти заједно са колективним уговорима спадају у аутономне опште акте^[7]. Између колективних уговора и општих аката постоје разлике у односу на субјекте и начин доношења, те у односу на територијално и персонално важење, из чега произилази и њихова различита правна снага и  хијерархијски однос. У правилу колективни уговори су на вишем хијерархијском нивоу у односу на опште акте^[8], тако да имају јачу правну снагу у односу на опште акте, који слиједом тога морају бити у складу са колективним уговором. Општим актом послодавца се у том смислу могу дерогирати колективни уговори само ако утврђују већи обим права и заштите радника од оног утврђеног у колективном уговору.

Међутим, постоји и један проблем у утврђивању хијерархије између ових двају извора радног права у ситуацији када се ради о колективном уговору на нивоу предузећа. Наиме, општи акт и тзв. кућни колективни уговор се поклапају у погледу просторног и персоналног важења, а неријетко се поклапају и у предмету регулисања. Питање утврђивања њихове хијерархије се намеће и постаје проблем у ситуацији када оба акта регулишу исти однос, а предвиђају различита, односно противрјечна рјешења.

За рјешење овог проблема постоји више правних упоришта. У првом реду проблем се рјешава према принципу „ин пеиус“, односно примјеном акта повољнијег за радника.  Други приступ почива на тзв. временском критерију, односно у примјени акта који је касније донијет, по принципу „леx постериори дерогат леx приори“.  Наравно проблем не постоји уколико је актом више правне снаге утврђен хијерархијски однос између општег акта и колективног уговора на нивоу предузећа.^[9]

- Међусобни однос колективних уговора

На подручју једне земље закључују се и истовремено функционирају (производе правни учинак) велики број колективних уговора.^[10] За разлику од односа између колективних уговора и државних (хетерономних) аката, утврђивање односа између самих колективних уговора не почива на тако јасним критеријима.

У правилу између колективних уговора нема хијерархиије, већ се ради о односу координације и зависности. У том смислу може се рећи да сви колективни уговори имају једнаку правну снагу, што значи да између њих нема односа хијерархије.

Уважавајући наведено, ипак је код утврђивања међусобног односа колективних уговора важно имати у виду слиједеће елементе:

• Субјекти који закључују колективни уговор;
• Територија за коју се примјењује (ниво);
• Вријеме доношења;
• Карактер колективног уговора.

Поред наведеног важно је истаћи да је најубједљивији елеменат за одређивање „предности“ одређеног колективног уговора, везан за примјену принципа ин фаворем лабораторис, односно, предност се у правилу даје колективном уговору којим се утврђују повољнија права за раднике.

- Однос између колективног уговора и индивидуалног уговора о раду

Када је у питању однос колективног уговора и индивидуалног уговора о раду, онда се може рећи да је тај однос скоро исти као и однос општег и појединачног правног акта. У индивидуалним уговорима о раду не смије бити мање права него што је то одређено колективним уговором, нити индивидуални уговор о раду смије бити у супротности са колективним уговором.

Одредбе колективног уговора имају опште правно дејство и као такве оне допуњују или замјењују законске норме. У правилу колективни уговор се не примјењују директно, тј. непосредно, већ дјелује као општи акт на основу којег се закључује индивидуални уговор о раду.

Колективни уговор дјелује, дакле, као закон према појединачним уговорима о раду, али само у погледу заштите минимума права радника (не као максимум). Појединачним уговором о раду, уговарају се, дакле, у правилу рјешења која су за радника повољнија од онога што садржи колективни уговор који се примјењује на тај индивидуални уговор о раду.

[1] npr. Švedska, Engleska i dr. prim. aut.

[2] Radi se o zemljama u kojima je intervencija zakonodavca u radne odnose izraženija. U Bosni i Hercegovini, cijeneći predmet kolektivnog pregovaranja i obuhvat materije radnih odnosa koje regulišu, možemo reći da imaju upravo karakter dopunskog izvora radnog i socijalnog prava. prim. aut.

[3] Prema principu zakonitosti niži akti ne mogu biti u suprotnosti sa višim, odnosno moraju biti u skladu sa njima. prim. aut.

[4] Pravne norme dijele se na kogentne (prisilne) i disjunktivne, koje se opet dijele na altenativne i dispozitivne. Kogentna pravna norma se može ilustrirati stavom „ovako i nikako drugačije“, što dakle ima imperativan i naređujući karakter, ne ostavljajući, npr. ugovornim stranama, da same odlučuju o određenom pitanju (kogentnoj normi). Alternativna norma podrazumijeva stav „moram, ali varijantu koju hoću“, dok je dispozitivna pravna norma izražena u stavu „mogu, ali ne moram“. Kod kolektivnog ugovaranja disjunktivne pravne norme ulaze u područje predmeta pregovaranja, i to alternativne norme u pogledu dogovora o izboru rješenja (alternative), te dispozitivne u smislu kreiranja obostrano prihvatljivog rješenja. prim. aut. Vidjeti šire: Hasić, Zijad, 2010., Struktura prava, Sarajevo, str. 57.–70.

[5] Radi se o opšteprihvaćenom stavu. prim. aut.

[6]Radi se o pravilnicima, odlukama kojim se na opšti način uređuju radni odnosi, poslovnicima i drugim aktima. prim. aut.

[7] Pored autonomnih akata koji su izraz autonomne volje strana (ugovornih), postoje i heteronomni (državni) akti (izvori prava). Autonomni su izvori oni koje stvaraju sami sudionici procesa ugovaranja u granicama slobode koju im je dao zakonodavac. Primjena autonomnih izvora počiva na volji stranaka. Kolektivni ugovori su, dakle, autonomni izvori prava. Heteronomni izvori prava su izvori koje je donio zakonodavac. To su zakoni i podzakonski akti. Kogente (prisilne) odredbe heteronomnih izvora imaju prednost, odnosno, jaču pravnu snagu od autonomnih izvora prava. prim. aut. Vidjeti šire: Hasić, Zijad, 2010., Struktura prava, Sarajevo, str. 143.–196.

[8] Ovo posebno važi za opšte i posebne kolektivne ugovore. prim. aut.

[9] Ova hijerarhija se najčešće uspostavlja zakonom. prim. aut.

[10] O vrstama kolektivnih ugovora već smo govorili u tački 2.5. „Vrste kolektivnih ugovora“. prim. aut.