Пошаљи документе на е-маил

Данас је, у електроничком формату, организована Субрегионална радионица посвећена презентацији Мапе пута за земље Западног Балкана за период 2021-2025.,  која је била прилика да се идентификују заједнички приоритети и могућуности за заједничко дјеловање.

За Босну и Херцеговину је значајно да се Мапа пута за здравље у земљама Западног Балкана заснива на Европском програму рада 2020-2025. „Уједињена акција за боље здравље“ у оквиру којих су дефинисани приоритети који уједно представљају приоритете Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине и здравствених власти Босне и Херцеговине а односе се на: напредак у обезбјеђивању универзалне покривености здравственом заштитом, заштити здравља у вандредним ситуацијама, те промоцији здравља и благостања.

Обраћајући се у име министарке цивилних послова Босне и Херцеговине Анкице Гудељевић, секретарка Министарства Биљана Чамур Веселиновић нагласила је да је Босна и Херцеговина, у Оквиру за сарадњу Уједињених Нација за остваривање циљева одрживог развоја 2021-2025 (United Nations Sustainable Development Cooperation Framework 2021-2025 -UNSDCF), препознала квалитетно, доступно и инклузивно образовање, здравствену и социјалну заштиту као стратешке приоритете.

Имајући у виду уставне надлежности у подручју здравства, истакнула је да реформе здравственог сустава требају бити усмјерене ка побољшању финанцијског управљања и осигурања финанцијске одрживости здравствених сустава у Босни и Херцеговини. У реформама је потребно искористити предности добро развијене примарне здравствене заштите оријентисане на заједницу и имплементиран модел породичне медицине.

Искуства током пандемије КОВИД 19 заразног обољења,  говоре нам да опредијељеност за даље јачање здравствених капацитета мора бити високо на листи приоритета, а што ће допринијети, како очувању здравља и живота босанскохерцеговачких грађана тако и, спречавању и борби против прекограничних и регионалних пријетњи по здравље људи у будућности.

Констатовано је да је потребно је радити на јачању регионалне и глобалне сарадње у области здравства, јер је ова ванредна јавноздравствена ситуација показала да постоји потреба за размјеном информација, добрих пракси и искустава не само унутар државе, већ и између држава у провођењу свакодневних активности у одговору.