Пошаљи документе на е-маил

Свјетски дан борбе против маларије обиљежава се сваке године 25. априла, а према процјенама Свјетске здравствене организације од маларије годишње оболи више од 200 милиона особа -од тога око 300.000 дјеце млађе од пет година, која су посебно угрожена,а од посљедица болести умре око 660 000 људи, већином дјеца доби до 5 година у суб-сахарској Африци.

У ризику од маларије отприлике је половина свјетског становништва у 97 земаља, а највише су погођена најсиромашнија подручја тропских земаља, посебно у Африци (суб-сахарска подручја) и Азији.

Премда је код нас искоријењена још шездесетих година прошлог стољећа, ова је болест и данас велики здравствени проблем у свијету. Због велике покретљивости људи, али и комараца у Европи имамо непрекидан унос инфекција. Стога је врло важно дјеловати превентивно – откривати инфекције, лијечити болесне, едуцирати људе и превенирати болест сузбијањем комараца особном заштитом као и дезинсекцијом.

Маларија је заразна болест чији је узрочник паразит Пласмодиум (5 врста плазмодија), а на човјека се преноси убодом женке зараженог комарца Анопхелеса. Унесен у тијело, паразит се умножава у јетри, затим инфицира црвене крвне станице. Болест може, ако се не лијечи, узроковати озбиљне компликације, па и смрт.

Свјетска здравствена организација покренула је активности уз Свјетски дан маларије 2007. године на свом 60. засједању. Отприлике половина свјетске популације  у опасности је од оболијевања, посебно они који живе у сиромашним и неразвијеним земљама. Опасност од заразе зависи о подручју, дуљини боравка те о томе борави ли се у градовима или селима.

Због чињенице да се данас у свијету не посвећује довољно пажње у борби против маларије, готово половина свјетске популације и данас је изложена ризику оболијевања од ове болести. У неким земљама број обољелих је у сталном порасту. Премда данас постоје лијекови те могућност превентивног дјеловања, ипак је то и даље једна од најсмртоноснијих болести.

Смањење броја обољелих од маларије један је од начина остварења Миленијских циљева развоја држава УН-а те укључује не само борбу против саме болести, већ и циљеве везане уз остварење женских и дјечјх права и здравља, приступ образовању и смањењу екстремног сиромаштва.