Пошаљи документе на е-маил

Болести крвних судова су непријатељ број један у  свијету, а међу њима је мождани удар, трећи најважнији узрок обољевања и смртности, као и најчешћи узрок инвалидитета, показују епидемиолошки подаци уочи Свјетског дана борбе против можданог удара, 29. октобра. Свјетска организација за мождани удар (WСО) обиљежавање овог датума је покренула 2006. године.

Мождани удар је нагло настали неуролошки поремећај узрокован поремећајем циркулације у мозгу што доводи до недовољне опскрбе одређених дијелова мозга кисиком и храњивим тварима. Мождани удар не бира ни вријеме,ни мјесто али ни жртву. Према научним подацима, мождани удар годишње доживи 14,5 милиона људи. Док 5,5 милиона људи умре од посљедица можданог удара.

Мождани удар је глобална епидемија која угрожава животе, здравље и квалитету живота.

Понекад је најтежи дио можданог удара осјећај усамљености.

• 80 милиона људи на свијету је пребољело мождани удар
• 50 милиона преживјелих живе с неким обликом трајне инвалидности.

Најчешћи симптоми можданог удара су утрнулост, слабост или одузетост лица, руке или ноге, поготово ако је захваћена једна страна тијела; поремећаји говора: отежано и неразумљиво изговарање ријечи, потпуна немогућност изговарања ријечи и/или отежано, односно потпуно неразумијевање говора друге особе; нагло замагљење или губитак вида особито на једном оку или у половини видног поља; нагло настала јака главобоља праћена повраћањем без јасног узрока; губитак равнотеже и/или координације повезани с другим симптомима; вртоглавице, несигурност и заношење у ходу, изненадни падови повезани с другим симптомима.

Свјетска искуства говоре да је мождани удар, код жена на првом мјесту по узроцима оболијевања и смртности, док је код мушкараца на трећем. По истим критеријумима, учесталост можданог удара, показује знаке смањења старосне границе учесталост од 46 посто, која је сада измедју 45 и 59 године живота. До прије десет година, ризик за мождани удар је био један од шест, дакле, од шест особа једна ће добити мождани удар. У посљедњих десет година тај ризик се повећао на један од четири.

Пушење, неумјереност у уживању масне и слане хране те алкохола, све то уз физичку неактивност, углавном су познате и упозоравајуће високоризичне навике, којих бисмо требали бити свјесни и мијењати их у циљу превенције. На старост, пол, расу и наслијеђе као ризикофакторе не можемо утицати, а на стрес,

исхрану физичку активност најчешће можемо.

Љекари поручују да је боље да мијењамо лоше навике, прије него што болест промијени нас. Према статистикама, али и подацима Завода за јавно здравство ФБиХ, мождани удар представља један од најучесталијих узрока смрти и инвалидности. Од њега годишње у свијету оболијева 15 милиона становника.

Једна од најбољих ствари које можемо учинити да смањимо шансе за мождани удар је физичка активност,правилна исхрана и пиће. За болнице је развијена метода брзог одговора за смањење жртава можданог удара како би се помогло пацијентима који пате од можданог удара.

Обиљежавање Свјетског дана борбе против можданог удара прилика је да се допринесе едукацији шире популације о важности благовременог препознавања симптома и брзе реакције препознавања првих знакова можданог удара.

Обиљежавањем овог дана се такође наглашава чињеница да је могуће спријечити мождани удар, али и постићи опоравак обољелих и повећати квалитету живота ако знамо чињенице о можданом удару: узрок и симптоме, како смањити ризик, те ако уз то постоји одговарајућа квалитетна здравствена заштита, њега и подршка као и окружење које потиче здраво понашање.