Пошаљи документе на е-маил

У просторијама Међународног центра за дјецу и омладину у Сарајеву, одржана је презентација студије „Анализа потребних вјештина за бoсанскохерцеговачку софтверску индустрију“, која је урађена у оквиру пројекта „Бољом управом до бржег економског раста“, којег финансира Влада Краљевине Норвешке, имплементира УНДП у Босни и Херцеговини, а којој су, уз министарку цивилних послова Босне и Херцеговине Анкицу Гудељевић, присуствовали и амбасадор Краљевине Норвешке у Босни и Херцеговини Олав Реинертсен, те замјеник резидентне представнице УНДП-а у Босни и Херцеговини Сукхроб Кхосхмукхамедов.

У свом обраћању присутнима, Анкица Гудељевић министарка цивилних послова Босне и Херцеговине је нагласила да је, имајући у виду економске посљедице изазване вирусом COVID-19 које се већ осјећају као и оне које нас очекују у наредном периоду, неопходно да сви заједно учинимо додатне напоре с циљем подстицања индустријског развоја и пружања могућности младим људима за запошљавање.

„Босна и Херцеговина мора да искористи перспективне привредне секторе и њихов потенцијал за отварање нових радних мјеста“, истакла је министарка Гудељевић, посебно нагласивши да су потребне додатне промјене на свим разинама, као што су повећање уписа ученика, задржавање дипломаната, прилагођавање наставних планова и програма, прилагођавање профила оспособљавања и капацитета наставника потребама индустрије, повећања броја програма, као и унапређења практичног оспособљавања.

Према подацима прикупљеним у овој студији, од просјечно 926 отворених позиција за ИТ специјалисте на годишњем нивоу, њих 388 не може бити попуњено. У већини случајева, као разлог се наводи непостојање кандидата с одговарајућим знањима и вјештинама.

Истовремено, раст информационо-комуникацијског сектора (ИКТ) утиче и на економски напредак у осталим сферама, а према Анализи, 100 отворених нових радних мјеста у ИКТ сектору резултовало отварањем додатних 157 радних мјеста у остатку економије у Босни и Херцеговини.

Међутим, без стратешког дјеловања и одговора образовног система на изазове с којима се сектор суочава, ИКТ компаније биће принуђене да улажу додатна средства у обуку особља или да квалитетан радни кадар траже ван Босне и Херцеговине, закључак је наведене презентације.