Пошаљи документе на е-маил

Свјетски дан менталног здравља обиљежава се 10. октобра, а овогодишња тема је „Ментално здравље као универзално људско право“.

Ментално здравље, поред одсуства болести подразумијева остваривање пуног капацитета и потенцијала у свим могућим аспектима његовог приватног и пословног функционисања. Какав нам је сан, колико често и како се хранимо, колико смо тјелесно активни, да ли смо или нисмо запослени само неки од многобројних фактора који утичу на ментално здравље.

Ментално здравље Свјетска здравствена организација дефинисала је као стање добробити у којем појединац остварује своје потенцијале, може се носити с нормалним животним стресом, може радити продуктивно и плодно те је способан придоносити заједници.

А пандемија повећава потражњу за услугама менталног здравља. Губитак људксих живота, изолација, губитак дохотка и страх покрећу стања менталне нелагоде или погоршавају постојећа. Многи се људи могу суочити с повећаним кориштењем алкохола и дрога, несаницом и тјескобом.

"Добро ментално здравље апсолутно је кључно за цјелокупно здравље и добробит", рекао је др. Тедрос Адханом Гхебреyесус, генерални директор Свјетске здравствене организације. “ЦОВИД-19 прекинуо је основне услуге менталног здравља широм свијета баш кад су најпотребније.“

Земље су извијестиле о широко распрострањеном поремећају многих врста критичних служби за ментално здравље:

• Преко 60% извијестило је о прекиду рада служби за ментално здравље за рањиве људе, укључујући дјецу и адолесценте (72%), старије одрасле особе (70%) и жене којима су потребне антенаталне или постнаталне услуге (61%).

• 67% је видјело поремећаје у савјетовању и психотерапији; 65% на услуге смањења критичне штете; и 45% на третман за одржавање опиоидних агониста због овисности о опиоидима.

• Више од трећине (35%) извијестило је о прекиду хитних интервенција, укључујући и оне за људе који имају дуготрајне нападаје; синдроме престанка узимања тешких супстанци и делириј, који је  често знак озбиљног поремећаја основног здравственог стања.

• 30% је извијестило о прекиду приступа лијековима за менталне, неуролошке и поремећаје употребе дрога.

• Отприлике три четвртине извијестило је о барем дјеломичним прекидима рада служби за ментално здравље у школи и на радном мјесту (78% односно 75%).

Недостатак улагања у ментално здравље несразмјеран укупном здравственом прорачуну придоноси недостатку у лијечењу менталног здравља.

Многи људи с менталном болешћу не добијају третман на који имају право и који заслужују и заједно са својим породицама и његоватељима и даље трпе стигму и дискриминацију.

Свјетска здравствена организација је већ раније нагласила кронично недовољно финанцирање менталног здравља: прије пандемије, земље су трошиле мање од 2 посто својих државних прорачуна за ментално здравље и трудиле се задовољити потребе своје популације.