Пошаљи документе на е-маил

Резолуцијом 47/3 Генералне скупштине Уједињених нација 1992. године установљен је  Међународни дан особа с инвалидитетом. Овај дан обиљежава се 3. децембра с циљем побољшања разумијевања проблема инвалидитета и мобилисањe подршкe за достојанство, права и добробит особа с инвалидитетом. Такође, настоји се повећати свијест о добити која ће проистећи из интеграције особа с инвалидитетом у сваком аспекту политичког, друштвеног, економског и културног живота.

Под мотом “Нису видљиве све инвалидности“ ове године Међународни дан особа с инвалидитетом се фокусира на ширење свијести и разумијевања инвалидитета који нису одмах уочљиви, попут менталних болести, хроничног бола или умора, оштећења вида или слуха, дијабетеса, оштећења мозга, неуролошких поремећаја, разлика у учењу и когнитивних дисфункција, између осталог.

Свјетска здравствена организација (WHO) процјењује да више од милијарду људи - око 15% популације у свијету – има неки облик инвалидитета. Од овог броја, процјењује се да 450 милиона живи с менталним или неуролошким стањем - а двије трећине тих људи неће потражити стручну медицинску помоћ, углавном због стигме, дискриминације и занемаривања. Процјењује се да још 69 милиона појединаца сваке године у свијету трпи трауматичне озљеде мозга, док је једно од 160 дјеце идентификовано као особа са спектром аутизма.

Ово су само неки примјери милиона људи који тренутно живе с инвалидитетом, а који се не види одмах, и подсјетник на важност уклањања баријера за све људе који живе с инвалидитетом, и видљивим и невидљивим.

Нажалост, предвиђа се пораст овог броја с обзиром на старење становништва и повећање учесталости незаразних болести.

Иако се инвалидитет повезује с неповољним положајем, нису све особе с инвалидитетом у истом неповољном положају. Много тога зависи од контекста у којем живе, и од тога да ли имају једнак приступ здрављу, образовању и запошљавању, између осталог.

Током пандемије КОВИД-19, изолација, прекид везе, поремећена рутина и умањене услуге у великој су мјери утицали на живот и ментално благостање особа с инвалидитетом широм свијета. Ширење свијести о невидљивим инвалидитетима, као и о тим потенцијално штетним - и не увијек одмах уочљивим - утицајима на ментално здравље, пресудно је јер се свијет наставља борити против вируса.

Конвенција Уједињених нација о правима особа с инвалидитетом (The UN Convention on the Rights of Persons with Disabilities - CRPD) промовише, штити и осигурава људска права за све особе с инвалидитетом. Члан 25. Конвенције признаје право особама с инвалидитетом на уживање највиших остваривих здравствених стандарда без дискриминације на основу инвалидитета. Државе странке се обавезују да ће предузети све прикладне мјере како би особама с инвалидитетом обезбједиле приступ здравственим службама које воде рачуна о њиховом полу, укључујући рехабилитацију повезану са здрављем. Међутим, мало земаља има успостављене одговарајуће механизме за потпуно одговарање на потребе особа с инвалидитетом.

Конвенцију је до сада потписало више од 160 земаља и регионалних организација за интеграцију, а преко 180 њих је ратификовало.