Пошаљи документе на е-маил

Међународни дан старијих особа обиљежава се 1. октобра у складу с Резолуцији 45/106 коју је прогласила Опћа скупштина УН-а 14. децембра 1990, с циљем да се подцрта важност осигуравања животног окружења које се може прилагодити потребама и способностима становника трећег доба.

Једно од значајних обиљежја савременог доба је демографско старење становништва, што и у Босни и Херцеговини представља озбиљан изазов за социјалне политике. Поред промјена проузрочених демографским трендовима, евидентне су и значајне промјене у обиљежјима самог старијег становништва. Нове генерације старијих људи све су здравије, образованије, а тиме и захтјевније, тако да постојећи облици бриге и заштите убрзано постају недовољни и неадекватни у односу на потребе старијих особа. Такође, с обзиром на све већи број, врсту и обим потреба старијих особа, квалитет њиховог живота у великој мјери постаје зависна о врсти и обухвату друштвене интервенције, односно о разгранатости, дистрибуцији и доступности социјалних услуга. Поред наведеног, велики утицај на врсте и обим потреба старијих особа има стални тренд промјена у структури и функцијама породице, што исходи у слабљењу традиционалне породичне солидарности.

Старије особе у Босни и Херцеговини препознате су као посебно рањива групација становништва која је изложена високом ризику од сиромаштва и социјалне искључености.

Демографска неуједначеност појединих подручја Босне и Херцеговине упућује на потребу децентрализације и осмишљавање концепта бриге о старим особама на нивоу јединица локалне самоуправе, а у складу с специфичним потребама сваке конкретне средине, те уз укљученост свих расположивих ресурса.

Нажалост, највећи дио финансирања трошкова здравствене заштите усмјерен је на лијечење болести и здравствених стања повезаних са старењем, док се на превентивне приступе здравом старењу ставља мањи нагласак, иако су они много јефтинији у односу на лијечење. Промовисањем здравог старења потенцијално би се могао смањити ризик од настанка многих болести или барем одгодити почетак болести до касније животне доби, што би имало позитиван утицај на здравље сваког појединца и довело до значајног смањења трошкова здравствене и социјалне заштите, те побољшало цјеложивотну укљученост старијих особа у друштву.

У смислу поменутог један од приоритета социјалних политика у Босни и Херцеговини је ширење мреже здравствених и социјалних услуга усмјерених на побољшање друштвеног положаја старих особа.

Свако демократско друштво, као и оно које то жели да постане, не смије занемарити допринос својих старијих грађана и грађанки у прошлости али ни тај драгоцјени потенцијал огромног искуства и знања за будућност, што је довољан разлог и императив да се начело поштовања различитости, толеранције и ненасиља додатно приближи грађанима. У свези с наведеним посебно је важно упорно радити да то постане модел понашања и дјеловања младих људи, јер само тако можемо постати истински модерно и демократско друштво.