Пошаљи документе на е-маил

Сваке године 28. септембра обиљежава се Свјетски дан борбе против бјесноће да би се указало на важност ове смртоносне болести. Бјесноћа је акутна болест средишњег живчаног система сисаваца узрокована неуротропним вирусом који се може наћи у слини заражених животиња.

Од бјесноће најчешће обољевају: пси,вукови,мачке и лисице али и шишмиши. Бјесноћу такође може добити и човјек. Пренос бјесноће с човјека на човјека екстремно је риједак. Вирус бјесноће је лабилан вирус који не паразитира у околини,већ мора доћи у контакт за завршецима живаца те мора ући у живчано влакно да би се развила болест. Бјесноћа се може јавити у неколико облика. Постоји урбана бјесноћа,шумска бјесноћа и бјесноћа птица.

Први симптоми бјесноће су слични симптомима грипе; изражен умор, слабост тијела, температура и главобоља. Бјесноћа је регистрована на свим континентима осим Антарктика,док је већина обољелих регистрована у Африци и Азији. Према процјенама СЗО-а годишње у свијету од бјесноће оболи и умре више од 50.000 људи. У циљу прорјеђивања болести проводи се заштитно вакцинисање паса и мачака.

Узрочник бјесноће је Рхабдовирус, најзначајнији представник међу десетак познатих генотипова вируса бјесноће. Склон је мозгу и леђној мождини, а умнажа се и у епителу жлијезда слиновница и рожници, а пронађен је и у фоликулима длака, кожи усана и вјеђа, у срчаном мишићу.Главни носиоци вируса у Европи су лисице, а главни преносник болести на људе у нашој регији су бјесноћом заражени пси. Остали извори су мачке, глодавци, шишмиши, а ређе домаће животиње - попут коња и крава.

Бјесноћа (rabies, lyssa) је смртоносна болест, распрострањена у више од двије трећине копненог свијета. По својој природи, то је болест сисаваца (зооноза) од које оболијевају и људи. Посљедњих се година биљежи вишеструк пораст случајева међу домаћим и шумским животињама у цијелом свијету, па тако и у нама околним земљама ЕУ регије.

Људи постају жртве бјесноће након угриза бијесне животиње, која путем слиновница лучи велике количине вируса. Болест се може пренијети и с човјека на човјека путем трансплантације органа и рожнице, што је забиљежено у осам случајева. Болест је то која је путовала кроз стољећа с генерације на генерацију сисаваца, у бијесним глодавцима с континента на континент бродовима, али и пуцњавом топовске артиљерије уплашеним, у доба Првог и Другог свјетског рата, бјесноћом зараженим чопорима степских вукова.

Према процјенама Свјетске здравствене организације (СЗО), од бјесноће годишње оболи и умре више од 60.000 особа, међу којима је велик број дјеце. Бројке су мање од стварних, јер бјесноћу редовито пријављује само 90 земаља! Фаталан исход правило је, а чудесна изљечења, која се могу набројати на прсте, изнимке које потврђују њезину ћуд. Специфична лијека нема, али болест се може спријечити!

Сарадња је кључна за успјех и сви се позивају да учествују. Једини начин на који можемо уклонити бјесноћу и окончати беспотребну патњу је заједнички рад и уједињење према заједничком циљу.

Свјетски дан бјесноће осмишљен је како би се подигла свијест и залагало за уклањање бјесноће на глобалномнивоу, а осмишљен је тако да уједини све људе, организације и све заинтересоване стране у борби против бјесноће.