Европска седмица менталног здравља 2026.: Ментално здравље за све – заједница, подршка и разумијевање

Поводом обиљежавања Седмице менталног здравља 2026. године под мотом „Ментално здравље за све: заједница, потпора и разумијевање“, наглашава се важност очувања менталног здравља као једног од темељних предувјета здравља, квалитете живота и добробити сваког појединца и заједнице.

Ментално здравље није само одсутност болести, већ стање емоционалне, психолошке и социјалне добробити које појединцима омогућује суочавање са свакодневним изазовима, остваривање властитих потенцијала и активно учешће у друштву. У времену обиљеженом глобалним кризама, социоекономским несигурностима и растућим притисцима дигиталног окружења, заштита менталног здравља постаје један од најважнијих јавноздравствених приоритета.

Према новим подацима Свјетске здравствене организације (СЗО), више од милијарду људи у свијету живи с неким обликом менталног поремећаја, док се у европској регији свака шеста особа суочава с потешкоћама менталног здравља. Ментални поремећаји данас представљају други највећи узрок дуготрајне онеспособљености у свијету, а анксиозност и депресија су међу најчешћим менталним поремећајима. Извјештај Регионалне канцеларије СЗО-а за Европу из 2025. године говори да се једно од седмеро дјеце и адолесцената суочава с потешкоћама менталног здравља, док приближно девет милионаа адолесцената у Европи у доби од 10 до 19 година живи с менталним поремећајима. Посебно забрињава податак да се приближно половица свих менталних поремећаја развије прије 14. године живота, због чега се рано препознавање потешкоћа, превенција и правовремена подршка сматрају кључнима за очување менталног здравља дјеце и младих.

Самоубиство и даље представља један од водећих узрока смрти међу младима у доби од 15 до 29 година. Према подацима СЗО-а, само током 2021. године приближно 727.000 особа изгубило је живот због самоубиства, што додатно потврђује потребу за јачањем превентивних активности, доступности стручне помоћи и смањењем стигме повезане с менталним здрављем.

Подаци из публикације Ментал Хеалтх Атлас 2024 указују како улагања у ментално здравље и даље нису достатна. Државе у просјеку издвајају свега 2 посто укупних здравствених буџета за ментално здравље, док глобални просјек стручњака за ментално здравље износи само 13 на 100.000 становника, што додатно отежава доступност квалитетних и правовремених услуга менталног здравља.

Посебна пажња у новим међународним препорукама посвећена је утјецају дигиталног окружења на ментално здравље дјеце и младих. Иако дигиталне технологије могу омогућити приступ информацијама, едукацији и мрежама подршке, упозорава се и на негативне посљедице прекомјерне изложености друштвеним мрежама, цyбер насиљу, социјалној изолацији, поремећајима спавања, анксиозности и депресији.

Обиљежавање Тједна менталног здравља прилика је за додатно подизање свијести о важности менталног здравља, смањење стигме и потицање отвореног разговора, разумијевања и потпоре према особама које се суочавају с потешкоћама менталног здравља. Брига о менталном здрављу није знак слабости, већ израз одговорности према себи, властитој породици и заједници.

Регионални центар за развој менталног здравља у југоисточној Европи, који дјелује при Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине, остаје снажно предан промоцији менталног здравља, подизању свијести о важности превенције и правовремене подршке те јачању система који ће сваком појединцу омогућити доступну, квалитетну и достојанствену скрб. У времену све израженијих изазова савременог друштва, улагање у ментално здравље представља улагање у здравију, сигурнију, отпорнију и хуманију будућност друштва у цјелини, уз јасну поруку да нема здравља без менталног здравља.