Климатске промјене представљају здравствену кризу: Паневропска комисија за климу и здравље објавила „Позив на акцију“

Пан-европска комисија за климу и здравље (Pan-European Commission on Climate and Health – PECCH)), успостављена од стране Регионалног уреда Свјетске здравствене организације за Европу (WHO/Europe)), објавила је документ „Call to Action“, којим позива владе, здравствене институције и међународне партнере на хитно дјеловање ради заштите здравља становништва од посљедица климатских промјена.

У документу се истиче да климатске промјене више нису само еколошки изазов будућности, већ озбиљна и непосредна пријетња јавном здрављу, сигурности, друштвеној стабилности и економском развоју. Европски регион данас је најбрже загријавајућа регија у свијету, са температурама које расту готово двоструко брже од глобалног просјека.

Комисија упозорава да посљедице климатских промјена већ имају озбиљан утицај на здравље становништва кроз повећану смртност усљед екстремних врућина, погоршање квалитета зрака, ширење заразних болести, несигурност у области хране и воде, као и растуће оптерећење здравствених система. Посебно се наглашава да загађење зрака повезано са сагоријевањем фосилних горива узрокује стотине хиљада пријевремених смрти годишње широм европског региона.

Централна порука Комисије гласи: „Climate change is a health crisis – and fixing it is a health opportunity“, уз нагласак да климатска акција представља улагање у здравије, сигурније и отпорније друштво.

Документ дефинише четири приоритетна правца дјеловања:

• препознавање климатских промјена као озбиљне пријетње здрављу и сигурности становништва;

• трансформацију здравствених система ради њихове климатске отпорности и одрживости;

• развој локалних и заједничких рјешења за здравље и климу;

• реформу економских и финансијских политика ради подршке климатско-здравственим циљевима.

Комисија посебно позива државе да здравље становништва поставе у средиште климатских политика, јачају отпорност здравствених система, унаприједе квалитет зрака, развијају одржив јавни превоз, повећају улагања у обновљиве изворе енергије и зелене урбане средине, те постепено укину субвенције за фосилна горива.

Значајан дио препорука односи се и на локалне заједнице и градове, с обзиром на то да више од 70% становништва европског региона живи у урбаним срединама. Комисија наглашава потребу развоја зелених површина, планова заштите током топлотних таласа, чистог транспорта и укључивања грађана у доношење климатско-здравствених политика.

Комисија упозорава да је простор за превентивно дјеловање све мањи, али да још увијек постоји могућност да се спријече најтеже посљедице климатских промјена уколико се одмах предузму одлучне и координисане мјере.

Министарство цивилних послова БиХ остаје посвећено промоцији политика и активности које повезују климатске промјене, заштиту здравља и одрживи развој. Кроз заговарање, јачање свијести јавности, сарадњу са институцијама и цивилним друштвом, као и подршку локалним иницијативама, Министарство цивилних послова БиХ наставља доприносити изградњи отпорнијих заједница и унапређењу политика које здравље становништва стављају у средиште климатске акције.

        World Health Organization Regional Office for Europe. (2026). Pan-European Commission on Climate and Health: Call to Action. WHO Regional Office for Europe. https://www.who.int/europe/publications/m/item/pan-european-commission-on-climate-and-health--call-to-actio

-        The Lancet. Pan-European Commission on Climate and Health: recommendations for accelerating climate action for health, (2026). DOI: 10.1016/S0140-6736(26)00808-1