Здравство-вијести
Деменција није неизбјежан дио старења: важност праводобног препознавања и подршке
27.07.2026
Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине
Након обиљежавања Свјетског дана мозга 22. јула, којим је још једном истакнута важност очувања здравља мозга тпком цијелог живота, потребно је додатно скренути позорност на деменцију као један од све значајнијих неуролошких и јавноздравствених изазова.
Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, у оквиру своје координацијске улоге у подручју здравства, указује на важност подизања свијести о деменцији, правовременог препознавања симптома и осигуравања одговарајуће подршке обољелим особама и њиховим породицама.
Према подацима Свјетске здравствене организације, у свијету је 2021. године с деменцијом живјело око 57 милиона људи, док се сваке године забиљежи готово десет милионба нових случајева. Више од 60 посто обољелих живи у земљама с ниским и средњим приходима. Деменција је седми водећи узрок смрти у свијету те један од главних узрока инвалидитета и овисности о туђој помоћи међу старијим особама.
Деменција утјече на памћење, размишљање, комуникацију и способност обављања свакодневних активности. Иако се чешће појављује након 65. године живота, није неизбјежан дио старења. Алзхеимерова болест њен је најчешћи облик и повезује се с приближно 60 до 70 посто случајева.
Рани знакови могу укључивати учестало заборављање недавних догађаја, губљење предмета, дезоријентисаност у познатом окружењу, тешкоће у доношењу одлука, праћењу разговора и обављању уобичајених задатака. Могу се појавити и промјене расположења, понашања и личности. Ако су такве промјене трајне и почну ометати свакодневни живот, важно је затражити стручну здравствену процјену.
На ризик од развоја деменције утјечу здравствено стање, животне навике, друштвене околности и околиш. Међу факторима ризика налазе се повишени крвни притисак, шећерна болест, мождани удар, депресија, оштећење слуха и вида, недовољно кретања, друштвена изолација, пушење и онечишћење зрака. Ризик се може смањивати редовном тјелесном активношћу, уравнотеженом прехраном, непушењем, одржавањем друштвених контаката и менталне активности те редовним надзором крвног притиска, шећера и холестерола.
Иако тренутно не постоји лијек који би излијечио деменцију, одговарајућа њега, рехабилитација, друштвено укључивање, когнитивна стимулација и подршка породице могу помоћи у очувању квалитете живота. Посебну пажњу потребно је посветити и члановима породице који свакодневно пружају његу, јер таква одговорност може знатно утјецати на њихово здравље и добробит.
Свјетска здравствена организација деменцију препознаје као јавноздравствени приоритет, а Глобални акцијски план за одговор јавног здравства на деменцију продужен је до 2031. године. Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, у складу са својим надлежностима, доприноси међународној сарадњи, размјени здравствених информација и координацији активности уобласти здравства. Заједничко дјеловање надлежних институција, здравственог и социјалног сектора, стручне заједнице и породица кључно је за смањење стигме те осигуравање достојанственог живота особама с деменцијом.
Више информација: