Климатске промјене и екстремне врућине: Заштита здравља је заједничка одговорност

Екстремне врућине представљају једну од најозбиљнијих и најсмртоноснијих посљедица климатских промјена. Према подацима Свјетске здравствене организације (СЗО), топлотни стрес један је од водећих узрока смрти повезаних са временским приликама те значајно повећава ризик од погоршања хроничних болести, укључујући кардиоваскуларне, респираторне и бубрежне болести, дијабетес, али и поремећаје менталног здравља.

Климатске промјене узрокују све учесталије, дуже и интензивније топлотне таласе. Процјењује се да се између 2000. и 2019. године у свијету годишње догодило око 489.000 смртних случајева повезаних с врућинама, док је смртност међу особама старијим од 65 година порасла за приближно 85% у односу на почетак овог вијека. У недавној изјави, др Ханс Хенри П. Клуге, регионални директор СЗО за Европу, упозорио је да је само у протекле четири године врућина однијела више од 200.000 живота широм Европске уније и придружених земаља.

Посебно су угрожени старије особе, дојенчад и мала дјеца, труднице, особе с хроничним болестима, особе са смањеном покретљивошћу, радници који раде на отвореном, спортисти, туристи, мигранти, избјеглице те особе које живе у неадекватним стамбеним условима или имају ограничен приступ здравственим и социјалним услугама.

Свјетска здравствена организација упозорава да се посљедице екстремних врућина могу у великој мјери спријечити правовременим дјеловањем. Поред индивидуалних мјера заштите, попут избјегавања боравка на сунцу у најтоплијем дијелу дана, довољног уноса течности, боравка у расхлађеним просторијама и заштите најугроженијих чланова заједнице, неопходан је координисан одговор институција.

СЗО истиче да ефикасни планови за заштиту здравља током топлотних таласа треба да обухвате системе раног упозоравања, правовремено информисање становништва, јачање отпорности здравственог система, прилагођавање урбаних средина, унапређење стамбених услова те посебне мјере заштите ризичних група.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине подсјећа грађане да током периода високих температура:

• избјегавају боравак на отвореном између 10 и 17 часова;

• редовно уносе довољно воде и избјегавају алкохолна и заслађена пића;

• носе лагану одјећу свијетлих боја и штите главу од сунца;

• посебну пажњу посвете дјеци, старијим особама и хроничним болесницима;

• прате упозорења и препоруке надлежних здравствених и метеоролошких институција.

Заштита здравља у условима климатских промјена захтијева заједничко дјеловање институција, здравственог сектора, локалних заједница и сваког појединца. Правовремена припрема и одговорно понашање могу спасити животе и смањити здравствене посљедице екстремних врућина.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине подржава препоруке и смјернице Свјетске здравствене организације с циљем заштите људских живота, унапређења јавног здравља и очувања животне средине.