Једно здравље, једно дјеловање: спријечимо антимикробну резистенцију сада

Здравство-вијести

19.11.2026

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине

Свјетски тједан свјесности о антимикробној резистенцији (World AMR Awareness Week – WAAW) обиљежава се сваке године од 18. до 24. новембра с циљем подизања свијести о антимикробној резистенцији, њеним посљедицама за јавно здравље те важности одговорне употребе антибиотика и других антимикробних лијекова.

Антимикробна резистенција настаје када бактерије, вируси, гљивице и паразити развију отпорност на лијекове који се користе за лијечење инфекција. Због тога инфекције постају теже љечиве, лијечење може трајати дуже, повећава се ризик од компликација, а у неким случајевима терапијске могућности постају ограничене.

Овогодишња кампања проводи се под слоганом „One Health, One Action: Prevent AMR Now” (Једно здравље, једно дјеловање: спријечимо антимикробну резистенцију сада). Посебан нагласак ставља се на приступ „Једно здравље” (One Health), којим се истиче повезаност здравља људи, животиња и околиша те потреба за заједничким дјеловањем у спрјечавању развоја и ширења антимикробне резистенције.

Према подацима Европског центра за спречавање и контролу болести (ЕCDC), потрошња антибиотика у ЕУ током 2025. године била је 5 % нижа него 2019. године. Циљ је да се до 2030. смањи за 20 %.

У истом периоду учесталост инвазивних инфекција узрокованих метицилин-резистентним златним стафилококом (МРСА) смањена је за 19 %, чиме је досегнут циљ за 2030. Истовремено, учесталост инвазивних инфекција узрокованих бактеријом Клебсиелла пнеумониае отпорном на карбапенеме порасла је за 72 %.

Ови различити трендови показују да, уз потрошњу антибиотика, треба пратити и отпорност појединих бактерија. Посебно је важно јачати превенцију и контролу инфекција те осигурати рационалну употребу антимикробних лијекова.

Озбиљност проблема потврђују и подаци за Босну и Херцеговину. Према извјештају Свјетске здравствене организације (WHО), темељеном на подацима за 2022. годину, чак 98,9% пријављених инвазивних изолата бактерија рода Ацинетобацтер било је резистентно на карбапенеме, антибиотике који имају кључну улогу у лијечењу тешких бактеријских инфекција. Истовремено је резистенција бактерије Клебсиелла пнеумониае на ову скупину антибиотика износила 44,6 %, док је 62,2% изолата показивало комбиновану резистенцију на цефалоспорине треће генерације, флуорокинолоне и аминогликозиде.

Иако се наведени подаци односе на 2022. годину и пријављене инвазивне изолате, упозоравају на озбиљан проблем мултирезистентних бактерија, посебо у болничким условима, те потребу за континуираним јачањем микробиолошког надзора и превенције инфекција.

Босна и Херцеговина учествује у европској мрежи за надзор антимикробне резистенције ЦАЕСАР, коју координира Свјетска здравствена организација (WHО). Подаци о осјетљивости бактерија на антибиотике помажу љекарима при одабиру емпиријске антимикробне терапије, а болничким тимовима омогућују праћење трендова резистенције и прилагођавање мјера превенције и контроле инфекција.

Сарадња с WHО-ом, Европским центром за спречавање и контролу болести (ЕCDC) и другим међународним партнерима важна је за јачање јавноздравствених капацитета Босне и Херцеговине.

Програми ЕУ4Хеалтх и Хоризонт Еуропа пружају установама из Босне и Херцеговине додатне могућности за развој лабораторијских капацитета, стручно усавршавање, унапређење епидемиолошког надзора и истраживачку сарадњу.

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине, у оквиру својих координацијских надлежности, наставит ће сурадњу с надлежним институцијама у БиХ и међународним партнерима на унапређењу надзора антимикробне резистенције. Примјеном приступа „Једно здравље” циљ је потицати прикупљање и размјену успоредивих података о отпорности и потрошњи антибиотика те их повезати с подацима из ветеринарства, сигурности хране и околиша. Тиме се стварају предуслови за раније препознавање ризика и ефикасније јавноздравствено дјеловање.

Спрјечавање антимикробне резистенције одговорност је свих нас. Сваки појединац може придонијети очувању дјелотворности антибиотика једноставним, али важним поступцима:

  • Узимајте антибиотике само када их пропише љекар и придржавајте се његових упута.

  • Имајте на уму да антибиотици не лијече прехладу ни грипу.

  • Не дијелите антибиотике с другима и не узимајте остатке раније терапије.

  • Редовно перите руке и вакцинишите се према препорукама како би спријечили инфекције и смањили потребу за антибиотицима.

Одговорном упорабом антибиотика данас чувамо њихову дјелотворност за будуће генерације.

Свјетски тједан свјесности о антимикробној резистенцији