Пошаљи документе на е-маил

Алесандра Пиеруци, предсједавајућа Комитета за Конвенцију 108 и Жан-Пхилипе Валтер, Комесар за заштиту података Савјета Европе

Пандемија COVID-19 (познатија као коронавирус) представља невиђене пријетње и изазове за појединце и земље широм свијета. Потреба да се заустави његово ширење и изљечење оних који су истим погођени укључује истицање циља који земље дијеле на глобалном нивоу.

Уложени напори  Свјетске здравствене организације, других међународних организација, влада, здравствених установа и њиховог особља као и предузећа, на спречавању ширења вируса у већем размјеру, како би се спасили људи и заштитило друштво, неограничени су и требали би бити снажно подржани.

Државе се морају суочити с пријетњама које произлазе из пандемије COVID-19 у погледу демократије, владавине права и људских права, укључујући права на приватност и заштиту података.

У настојању да сузбију број нових зараза, владе су морале прибјећи ванредним мјерама, укључујући проглашавање ванредног стања у многим случајевима. Иако је алармантна јавноздравствена ситуација тих земаља оправдавала увођење посебних режима, треба нагласити да је током тих ограничених периода, остваривање људских права, како је утврђено у неколико међународних и националних инструмената (попут Међународног пакта о грађанским и политичким правима и Европске конвенције о људским правима) примјењиво и не може их се суспендирати, већ само дерогирати или ограничити законом, у мјери у којој то строго захтијевају потребе поједине ситуације, поштујући основна права и слобода.

Општа начела и правила заштите података

Када је ријеч о праву на заштиту података, прије свега треба напоменути да су Конвенција 108, као и модернизирана „Конвенција 108+“, поставили високе стандарде за заштиту личних података који су компатибилни и ускладиви с другим основним правима и релевантним јавним интересима.

Важно је подсјетити да заштита података ни на који начин не може бити препрека спашавању живота и да примјењива начела увијек омогућују уравнотежење интереса.

У складу с Конвенцијом 108+, кључно је да се, чак и у посебно тешким ситуацијама, поштују начела заштите података и да је стога обезбјеђено да испитаници буду упознати с обрадом личних података у вези с њима; обрада личних података врши се само ако је потребно и пропорционално изричитом, одређеном и легитимном циљу којем се тежи; проводи се процјена учинка прије почетка обраде; обезбјеђује се техничка и интегрисана заштита података и усвајају се одговарајуће мјере заштите сигурности података, нарочито у вези с посебним категоријама података, као што су подаци који се односе на здравље; испитаници имају право на остваривање својих права.

Једно од главних начела заштите података предвиђено Конвенцијом 108+ јест начело законитости према којем се обрада података може провести било на основу принуде испитаника или на било којој другој законитој основи. Треба напоменути да, као што је изричито пружено у објашњењу Протокола о измјени Конвенције о заштити појединаца у погледу аутоматске обраде личних података, такав правни основ посебно обухвата обраду података потребних за виталне интересе појединаца и обраду података која се проводи на основу јавног интереса, као што је случај праћења епидемије опасне по живот.

На примјер, право на заштиту података не спречава јавне здравствене службе да подијеле попис здравствених радника (имена и контакт податке) с ентитетима који имају задатак да дистрибуишу FFP2 маске. Не се може тврдити да је право на заштиту података неспојиво с епидемиолошким надзором, истичући да анонимни подаци нису обухваћени захтјевима за заштиту података. Стога употреба збирних информација о локацији за сигнализирање скупова који крше услове затварања или за означавање кретања особа које путују кроз подручја погођена пандемијом у великом размјеру (у смислу броја позитивних особа COVID-19) не би била спријечена захтјевима за заштиту података.

Надаље, „Конвенција 108+“ признаје потребу да се дозволе неке изнимке и ограничења у име горућих циљева од јавног интереса и виталних интереса појединаца. Ипак, ограничења његових начела и права морају одговарати врло јасним захтјевима, чак и за вријеме ванредног стања, како би се осигурало трајно поштовање владавине права и темељних права.

Према Конвенцији 108+ (члан 11.) изузетка ће бити „предвиђене законом, поштовати суштину основних права и слобода и представљати потребну и пропорционалну мјеру у демократском друштву“.

Кад се примјењују ограничења, те се мјере морају подузети само привремено и само на раздобље изричито ограничено на изванредно стање. Такође је кључно да се успоставе посебне заштитне мјере и увјерење да се особним подацима пружа потпуна заштита након укидања ванредног стања. Наведено би требало укључивати конкретне мјере и поступке који се односе на повратак на уобичајене режиме обраде података, с посебном пажњом на базе података које садрже здравствене податке или друге посебне категорије података и/или оне створене у сврху праћења и профилисања појединаца чија је обрада извршена за вријеме ванредног стања.

Тијела за заштиту података се позивају да пажљиво процијене мјере које су власти предузеле у односу на те услове.

Обрада података повезаних са здрављем

Под условом да су примат људског бића и прихваћање професионалних стандарда водеће вриједности у подручју здравственог лијечења, обрада података повезаних са здрављем јамчи поштивање права и темељних слобода сваког појединца, посебно права на приватност те заштиту личних података. Препорука CM/Rec (2019)2 о подацима који се тичу здравља даје посебне смјернице у вези с тим. Нјене одредбе о размјени података између здравствених радника и између здравственог и других сектора требале би усмјерити праксу појединих стручњака. Посебно поглавље Препоруке посвећено је научним истраживањима која су тренутно једно од кључних подручја међународне сарадња у борби против COVID-19.

Комуникација према јавности требала би и даље бити од приоритетне важности. Представници здравствених и државних органа требају заштити, информирати и савјетовати цјелокупну јавност. Ипак, тијеком такве комуникације треба избјегавати објављивање осјетљивих података (попут здравствено повезаних података) одређених особа и препоручује се да се обрада таквих података врши само ако се предузму додатне техничке и организацијске мјере које надопуњују оне примјењиве на неосјетљиве податке.

Обрада података великих размјера

Будући да се генерирају огромни подаци и базе података, искориштавајући предности техника обраде података и технологија попут 'Big data' и умјетне интелигенције, ти би се подаци требали обрађивати у таквим окружењима на начин који поштује људско достојанство и заштиту података.

Одговарајуће смјернице које је развио Одбор Конвенције 108 у контексту 'Биг дата' и умјетне интелигенције могу бити корисни алати за програмере, као и владе, за обликовање тих обрада на начин који штити од злоупорабе или ненамјерних негативних посљедица, укључујући дискриминацију појединаца или група појединаца.

Транспарентност и „објашњивост“ аналитичких или рјешења базираних на умјетној интелигенцији, предострожни приступ и стратегија управљања ризиком (укључујући ризик од поновне идентификације у случају анонимних података), усредоточеност на квалитет података и минимизирање, те улога људског надзора неке су од кључних точака које треба узети у обзир у развоју иновативних рјешења за борбу против COVID-19.

Обрада података од стране послодаваца

Послодавци се суочавају с потешкоћама у одржавању свог пословања или дјелатности, истовремено штитећи јавност и своје запосленике, а особито када запосленици раде путем мрежа. Међутим, ова пракса не би требала довести до праћења запосленика, укључујући видео путем; ненаметљиве мјере треба узети у обзир приликом организирања рада и услова рада.

У датим околностима послодавци ће можда морати обрађивати особне или осјетљиве податке које обично не обрађују (попут здравствених података); стога треба подсјетити да при томе морају поштивати начела нужности, пропорционалности и одговорности, а такођер се требају водити принципима намијењеним минимизирају свих ризика које таква обрада може представљати за права и темељне слободе запосленика, посебно њиховим правима на приватност, а како је разрађено у Препоруци CM/Rec (2015)5 о обради личних података у контексту запошљавања. Посебно, послодавци не би требали обрађивати особне податке осим онога што је нужно за идентификацију потенцијално изложених запосленика.

Ако су према закону обвезни објавити одређене податке државним тијелима из јавноздравствених разлога, позива их се да то раде уз строго поштивање темељне правне основе, уз подузимање потребних мјера да се врате у "уобичајену" обраду (укључујући трајно брисање) након што изванредно стање више није примјењиво.

Мобилни, рачунарски подаци

Телекомуникацијске твртке, интернетске платформе и пружатељи интернетских услуга такођер су активно укључени у борбу против ширења COVID-19 и све се више захтијева да дијеле податке претплатника, особне информације које прикупљају и друге врсте информација с јавним тијелима како би значајно придонијели епидемиолошком надзору, укључујући анализу просторних података ради утврђивања локације евентуално заражених људи. Слично томе, приватна и јавна тијела могу развити информатичка рјешења за надзор епидемије.

Обрада личних података великих размјера може се провести само ако на темељу знанствених доказа, потенцијалне јавноздравствене користи таквог дигиталног надзора епидемије (нпр. праћење контаката), укључујући њихову точност, надјачају предности других алтернативних рјешења која би била мање наметљива.

Развој ових надзорних рјешења требао би се темељити на претходној процјени вјеројатног утјецаја намјераване обраде података на права и темељне слободе испитаника, те треба осмислити обраду података на такав начин да се спријечи или умањи ризик од мијешања у права и темељне слободе.

У свјетлу начела предострожности и пропорционалности, такођер се требају препоручити претходни тестови у различитим ''сандучићима'', као што је то случај с различитим могућим лијековима који се тестирају у клиничким испитивањима.

Иако информације о ширењу вируса у стварном времену могу бити од значаја за његово изолирање, мора се нагласити да увијек треба дати предност најмање наметљивим рјешењима.

Обрада података у образовним системима

Школе и свеучилишта улажу све могуће напоре за повећање вјештина и ресурса за учење на даљину, а сами професори и наставници суочавају се с изазовом да буду изолирани. Приликом разматрања техничких рјешења усмјерених на осигурање континуитета васпитно-образовног рада, треба преферирати конфигурације оријентиране на заштиту података, на примјер у вези са заданим поставкама, тако да употреба апликација и софтвера не нарушава права и избјегавање обраде више података него што је потребно за постизање легитимне сврхе осигуравања образовног континуитета.

Такође је од примарне важности да се одабере одговарајући правни темељ (укључујући одобрење родитеља или законског заступника ако је потребно) и да родитељи имају максималну транспарентност у погледу обраде података своје дјеце.

Додатне смјернице у вези с обрадом личних података у контексту образовања тренутачно припрема Одбор за конвенцију 108 и служиће практичарима и доносиоцима одлука.

***

Док се људи суочавају с тешким и пријетећим временима, док се ситуација брзо развија и владе предузимају мјере заштите становништва, наведено морају чинити без дугорочнијег угрожавања друштва.

Једино ћемо јединством и солидарношћу, уз пуно поштивање владавине права, људских права и демокрације, савладати ову ситуацију.

Оригинал текста доступан на веб страници:

https://www.coe.int/en/web/data-protection/statement-by-alessandra-pierucci-and-jean-philippe-walter