Пошаљи документе на е-маил

Свјетски дан борбе против дијабетеса обиљежава се од 1991. године, а утемељиле су га Међународна федерација дијабетичара (IDF) и Свјетска здравствена организација (СЗО) као одговор на растућу забринутост због ескалирајуће пријетње здрављу коју представља дијабетес.

За Дан борбе против дијабетеса, изабран је дан рођења сир Фредерицка Бантинга, медицинског научника који је био један од проналазача инзулина и први који је примијенио лијек на људима.

Сваке године кампања Свјетског дана дијабетеса фокусира се на одређену тему. Ове године тема је “Медицинске сестре и дијабетес.” IDF овом кампањом жели подићи свијест о кључној улози коју медицинске сестре пружају особама с дијабетесом.

Будући да број особа с дијабетесом у свијету расте, улога медицинских сестара и осталих здравствених дјелатника постаје све важнија. Сестре су често први, а понекад и једини здравствени дјелатници с којима особа ступа у интеракцију, стога је квалитета њихове почетне процјене, његе и лијечења од виталне важности.

IDF истиче значајну потребу за даљњим образовањем и финанцирањем које би медицинским сестрама широм свијета увелико помогло у стварању додатних вјештина  у пружању подршке особама које живе с дијабетесом и онима којима пријети развој дијабетеса. Такођер, IDF процјењује да је у свијету потребно преко 6 милиoна медицинских сестара.

У свијету од шећерне болести болује 463 милиона људи у доби од 20 до 79 година, а процјењује се да ће тај број нарасти на 700 милиона до 2045. године. Свака друга особа не зна да је обољела од шећерне болести, а још 374 милиона људи има поремећај подношења глукозе (пред дијабетес). У свијету сваке године од шећерне болести умире 4,2 милијуна људи, односно 1 особа сваких 8 секунди, а готово половица је млађа од 60 година. Већина обољелих болује од шећерне болести типа 2 која се у 80 % случајева може спријечити промјеном животних навика.

Будући да један од двоје обољелих у свијету нема постављену дијагнозу шећерне болести, рано откривање и лијечење су кључни у спречавању настанка компликација ове болести. Подизање свијести о знаковима, симптомима и ризичним чимбеницима су стога од велике важности за праводобно откривање шећерне болести.

Дијабетес је врло често болест која изискује знатна материјална средства, како за обољелу особу, тако и за породицу.

Студија проведена у ЕУ показује да је до 75% трошкова здравства везаних за дијабетес узрокована хоспитализацијама и амбулантним лијечењем.

Лијечење пацијента са тип 2 дијабетесом и компликацијама може коштати и до 3,5 пута више него лијечење пацијента без компликација.

Циљ који је Свјетска Здравствена Организација поставила у погледу ширења дијабетеса је ЗАУСТАВЉАЊЕ појаве ове болести, док су циљеви за неке друге масовне незаразне болести- смањење броја обољелих. То најбоље говори колики проблем представља дијабетес, по масовности оболијевања, трошковима лијечења, као и трошковима третмана компликација и других посљедица до којих дијабетес доводи (инвалидност и сл.)