Пошаљи документе на е-маил

Стуб Плана стратешке приправности и одговора на COVID-19

Додатне акције за ублажавање појачаног преноса SARS-CoV-2 и појаве VOCs

Координација, планирање и мониторинг на нивоу државе

До данас идентификовани VOCс не мијењају мјере потребне за контролу COVID-19, али повећавају потребу за ефикаснијим јавноздравственим и социјалним мјерама. Јавноздравствене и социјалне мјере – ПХСМ (Public health and social measures) треба хитно појачати и прилагодити како би се смањио пренос SARS-CoV-2.

Национални механизми координације за COVID-19 би требало да дефинишу стратегије за ублажавање повећаног утицаја на јавно здравље изазваног циркулацијом нових VOCs, укључујући:

• кључне акције и одговорности за смањење преноса како би се спријечила појава VOCs са њиховом могућом повећаном преносивошћу или другим карактеристикама;

• кључне акције за смањење утицаја нових VOCs уколико се појаве и прошире; и

• информисање о стратегији и пружање кратких упута за владине секторе и партнере.

Комуникација о ризицима и ангажман у заједници

Како се варијанте појављују и шире по европском региону СЗО, јавност и здравствени радници морају бити ангажовани у заштити сопственог здравља настављањем и повећањем индивидуалних мјера. Државе чланице се подстичу да развију комуникацијски план узимајући у обзир сљедеће. СЗО за Европу ће их подржати кро развој порука и производа.

Сврха: Укључивање кључне циљане публике како би се њихова перцепција ризика ускладила с ажурираним процјенама ризика у циљу побољшања заштите здравља и ојачала потреба за индивидуалним мјерама.

Циљ: Проактивно комуницирати путем различитих алата и канала на темељу циљане публике. То укључује: размјену циљаних порука путем друштвених медија, медија и интернетских платформи, као и укључивање публике.

Публика

• Јавност

         оСве групе, посебно групе са нижом перцепцијом ризика    и / или већом социјалном или бихејвиоралном вјероватноћом доприношења преношењу.

       о Групе с већом рањивошћу и ризиком: старији људи, људи с  притајеним болестима, људи суочени са социоекономском маргинализацијом.

• Здравствени и социјални радници

         о Љекари опште праксе и/или радници примарне здравствене  заштите

о Здравствени радници и социјални радници који пружају његу људима са COVID-19.

Надзор, брзи одговор, истрага случаја и тражење контаката

• Седмично прикупљање података о надзору требало би да укључује прикупљање информација о варијантама вируса.

• Без обзира на варијанту, треба осигурати брзу идентификацију и изолацију случајева, праћену експедитивним проналажењем и стављањем блиских контаката у карантин, поготово када се укину мјере јавноздравствене сигурности.

• Тражење контаката остаје кључна мјера јавног здравља за контролу ширења SARS-CoV-2 и требало би да му се да приоритет и када је пренос у заједници широко распрострањен. Ако број случајева и контаката премаши капацитете за тражење контаката, приоритет треба дати тражењу контаката у домаћинству; контактима у установама за дугорочну његу и другим затвореним објектима; контактима који су здравствени радници; и рањивим контактима. Такође се може посветити посебна пажња могућим догађајима прекомјерног ширења инфекције, тј. ретроспективном трагању за контактима.

• Најважније за контролу ширења болести је строго придржавање националних захтјева за изолацију и карантин.

Мјеста уласка, међународна путовања и превоз

Укључити VOCs у процјене ризика за домаћа и међународна ограничења путовања.

• Потреба за мјерама, укључујући забране уласка, испитивање и захтјеве за карантин и тражење контаката, требало би да се спроводи редовно, користећи најновија размишљања СЗО о међународним путовањима (considering for international travel). Процјене ризика треба да размотре ризик од увоза нових VOCs преко путника који долазе у државу.

• Поштовање свих јавноздравствених и социјалних мјера, укључујући и током путовања, пресудно је за контролу ширења болести.

• На мјестима уласка, даље јачати комуникацију о ризицима са јавношћу и особљем пружањем информација о локалном преносу и потребним индивидуалним мјерама.

Националне лабораторије

•Треба дефинисати стратегију за идентификовање варијанти међу позитивним случајевима користећи репрезентативно узорковање. • У зависности од циркулирајуће варијанте, ово се може заснивати или на повећању броја секвенцирано (sequenced) позитивних узорака (секвенцирање сљедеће генерације или Сангер секвенцирање циљано на С ген), или на развоју посебних ПЦР тестова (или опсежнијој примјени постојећих ПЦР тестова за које је могуће да се идентификују варијанте), или њиховој комбинацији.

Управљање случајевима и капацитети за брзи размјештај у болницама

• Потребно је процијенити и ојачати постојеће могућности управљања случајевима и планирање капацитета за брзи размјештај (за кревете, залихе, људске ресурсе и обуке) узимајући у обзир потенцијални пораст броја случајева хоспитализованих због повећаних образаца преноса (са нагласком на побољшање болничке инфраструктуре са могућностима терапије кисеоником/одржавања живота)

• Прикупљање података о клиничком току болести треба појачати, такође путем Глобалне платформе клиничких података СЗО (WHO Global COVID-19 Clinical Data Platfo), како би се боље окарактерисале клиничке слике.

• У случају потребе, критеријуме за пријем у болницу треба преиспитати због повећаног преноса.

Превенција и контрола инфекције (IPC)

Постојеће стратегије IPC-а потребне за спречавање или ограничење преноса COVID-19 у здравственим установама (укључујући установе за дугорочну његу и примарне здравствене заштите) морају се даље ојачати. То су: 1. Скрининг и тријажа за рано препознавање, 2. Примјена стандардних мјера предострожности за све пацијенте, 3. Примјена додатних мјера предострожности заснованих на преносу, 4. Спровођење административних контрола и 5. Спровођење еколошких и структурних инжењерских контрола.

• Придржавање пракси IPC –а (хигијена руку, физичка дистанца, ношење маски, избјегавање пренатрпаних простора, обезбјеђивање одговарајуће вентилације, итд.) мора се ојачати како би се ограничио пренос у нездравственим установама (такође кроз ефикасну комуникацију о ризику и праксу ангажовања у заједници)

Оперативна подршка и логистика

Нису потребне додатне акције. Међутим, разматрање повећаног преноса треба укључити у управљање ланцем снабдјевања.

Одржавање основних здравствених услуга и система (ЕХС)

Да ли због VOCs или других покретача преноса, повећани пренос ће даље утицати на пружање основних здравствених услуга како се оптерећење здравственог система повећава. Координатори ЕХС у министарствима здравља треба да обрате додатну пажњу на посебне изазове који се очекују, процјењујући ризике за ЕХС које представљају VOCs и преиспитујући свеукупне стратегије континуитета ЕХС-а које треба да укључују сљедеће компоненте:

• осигурати успоставу једног или више система за праћење пружања услуга;

• израдити листу основних здравствених услуга које ће се одржавати;

• утврдити које ће основне услуге наставити на њиховој постојећој локацији, а које треба преусмјерити на алтернативне објекте;

• промовисати његу у кући за пацијенте са COVID-19 са благим или умјереним симптомима и који могу безбједно да се изолују код куће;

• примјенити издавање лијекова за 3 или 6 мјесеци за здраве, стабилне пацијенте;

• користити телемедицинске алате (видео, телефонске позиве и СМС) за скрининг, праћење и попуњавање рецепата;

• Прерасподијелити и дијелити задатке по потреби: прераспоредити особље из мање заузетих служби да помогну у основним услугама.

Примјена вакцине против COVID-19

• Тренутно нема индикација да ће било који од VOCs значајно утицати на ефикасност вакцине против COVID-19.

• Примјена вакцине треба да се настави без обзира на ниво преноса COVID-19 и циркулирајућих варијанти.