Пошаљи документе на е-маил

Ове године, Свјетски дан менталног здравља долази у вријеме када се наш свакодневни живот знатно промијенио као резултат пандемије ЦОВИД-19. Протекли мјесеци донијели су многе изазове: здравственим радницима, који пружају здравствену заштиту у тешким околностима, одлазе на посао страхујући од заразе ЦОВИД-19; ученицима, који се прилагођавају похађању наставе од куће, уз мало контакта са наставницима и пријатељима и забринутим за своју будућност; радницима којима је угрожена егзистенција; огромном броју људи који живе у сиромаштву или у крхким хуманитарним увјетима с изузетно ограниченом заштитом од ЦОВИД-19; а многи људи са тешкоћама менталног здравља су у још већој социјалној изолацији него прије. А ово све се не може поредити са стресом и тугом због губитка вољене особе, понекад без могућности опроштаја.

Према истраживању Свјетске здравствене организације (СЗО), проведеном у 130 земаља у периоду од јуна до августа 2020. године, пандемија ЦОВИД-19 пореметила је или зауставила кључне услуге менталног здравља у 93% земаља широм свијета, док су повећане потребе у вези с менталним здрављем.

Наведено истраживање пружа прве глобалне податке који показују разарајући утјецај ЦОВИД-19 на приступ услугама менталног здравља и наглашава хитну потребу за повећаним финанцирањем:

• Више од 60% земаља извијестило је о прекиду рада служби за ментално здравље за рањиве групе, укључујући дјецу и адолесценте (72%), старије одрасле особе (70%) и жене којима су потребне антенаталне или постнаталне услуге (61%).

• 67% земаља суочило се с поремећајима у савјетовању и психотерапији; 65% у вези с кључним услугама смањења штете, а 45% у вези с одржавањем третмана опиоидима агонистима код овисности о опиодима.

• Више од трећине (35%) земаља забиљежило је прекиде хитних интервенција, укључујући услуге за људе који имају нападе; синдроме престанка узимања тешких супстанци; и делириј, који је често знак озбиљног поремећаја здравственог стања.

• 30% земаља извијестило је о прекиду приступа лијековима за менталне, неуролошке и поремећаје у вези с кориштењем дрога.

• У отприлике три четвртине земаља евидентирани су барем дјеломични прекиди у пружању услуга  менталног здравља у школи и на радном мјесту (78% односно 75%).

СЗО је већ раније нагласила Кронично недовољно финансирање менталног здравља: прије пандемије, земље су трошиле мање од 2% својих државних буџета за ментално здравље и настојале задовољити потребе своје популације.

Пандемија повећава потражњу за услугама менталног здравља. Губитак људских живота, изолација, губитак дохотка и страх покрећу стања менталне нелагоде или погоршавају постојећа. Многи се људи могу суочити с повећаном употребом алкохола и дрога, несаницом и тјескобом.

„Добро ментално здравље апсолутно је кључно за цјелокупно здравље и добробит“, рекао је др. Тедрос Адханом Гебреyесус, генерални директор СЗО. “ЦОВИД-19 прекинуо је основне услуге менталног здравља широм свијета баш кад су најпотребније.“

На Свјетски дан менталног здравља, а у склопу кампање „Покрет за ментално здравље“, СЗО позива глобалну заједницу на учешће у "The Big Event for Mental Health“, досад највећој промотивној интернетској кампањи путем које ће тражити повећана улагања у ментално здравље на свим нивоима  ̶  како од појединаца, предузећа, тако и цивилног друштва.