Grb BiH

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Vijesti

 

СВЕ ВИЈЕСТИ


СЕКТОРИ

КАТЕГОРИЈЕ

Рјешавање проблема мишићно-коштаних поремећаја на радном мјесту доприноси поврату улагања

25.01.2021

Пошаљи документе на е-маил

Е-маил пошиљаоца (*):
Е-маил примаоца (*):
Коментар:

Мишићно-коштани поремећаји (МСД) најраспрострањенији су здравствени проблеми на радном мјесту и један су од главних узрока боловања у ЕУ. Као резултат тога, послодавци могу имати велике трошкове за здравствену заштиту, накнаде, изостанке са посла и ниску продуктивност. Предузимањем превентивних мјера и корака у циљу рјешавања ових проблема компаније могу смањити трошкове и повратити уложена средства.

Отприлике три од пет радника у ЕУ се жале на МСД, а око 60% свих радника са здравственим проблемима везаним за посао идентификују МСД као најозбиљнији проблем.

Узимајући у обзир старење радне снаге широм ЕУ, у комбинацији с новим факторима ризика, као што су дужи периоди сједења у канцеларијама или у случају рада на даљину, ово ће питање вјероватно и даље превладавати у наредним годинама. С обзиром на учесталост поремећаја МСД код радника, предузећа се могу суочити са великим додатним трошковима. Поред законске одговорности, заштита здравља и квалитета живота радника је значајна и за посао.

Широк је распон трошкова директних и индиректних, повезаних са развојем МСД. Директни трошкови укључују плаћање здравствене заштите, лијекова и накнада за раднике са овим поремећајима. Радници с овим проблемима имају тенденцију да често одсуствују с посла, што утиче на поремећаје и кашњења у пословним процесима и на смањену продуктивност рада. Осим тога, ако радници неко вријеме одсуствују како би се опоравили или ако оду у присилну или пријевремену пензију, појављују се и додатни трошкови за ангажовање замјенског особља.

Без одговарајуће превенције и управљања овим поремећајима предузећа могу имати озбиљне економске посљедице за посао. Да би се спријечио развој МСД, компаније морају извршити процјену ризика, проводити превентивне мјере, као што су ротирање радних задатака како би се избјегли понављани покрети. Подстицање радника да праве редовне паузе ради избјегавања неугодних положаја или периода дуготрајног сједења, коришћење ергономске опреме или лифтова су само неке од мјера које ће ублажити овај проблем.

Ове мјере треба допунити политиком ране интервенције на радном мјесту, предузимањем директних мјера чим се пријави МСД. За максималан учинак предузећа би се требала усмјерити на рехабилитацију запослених који су боловали од МСД. Пажљивим управљањем опоравком запослених који су били одсутни из предузећа осигурава се бржи повратак радника на посао.

Борба против развоја МСД на радном мјесту може имати позитиван економски утицај на предузећа, уз побољшање сигурности и здравља радника. То показује чињеница да радници у земљама и секторима у којима постоји више превентивних мјера рјеђе пријављују случајеве МСД.

 

Извор: ЕУ-ОСХА