Пошаљи документе на е-маил

Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине покреће активности које се односе на један, до сада занемарен, аспект борбе са пандемијом коронавируса. Аспект који ће обухватити маргинализовану и најрањивију групу, групу којој су потребне психосоцијална помоћ и брига да своје дневне обвезе реализују на најквалитетнији начин, да живот учине достојанственим и да превладају све изазове наметнутог начина живота у изолацији. Осим борбе лијековима, други вал борбе против вируса о којему се готово никако не говори, јесте борба за емоционалну стабилност, за очување интегритета дјеце и младих са потешкоћама у развоју. Ова група је неријетко изложена забораву средине у којој живи, а услови њихова живота су готово несношљиви. Многи од њих живе одвојено од родитеља и штићеника, у домовима и специјализираним установама. Осим што им често недостају елементарне потрепштине свакодневног живота од хигијенског материјала, маски, рукавица па до хране, одјеће и обуће, недостају им и средства за реализовање дневних обвеза сукладно њиховим могућностима. Осим овога много је и родитеља или штићеника  који требају наћи пут помоћи свом дјетету али, ништа мање, пут самооснаживања  да би били спремнији и јачи помоћи својој дјеци која су под двоструком траумом: траумом због једне врсте изолираности и маргинализације у друштву и трауме која се односи на посве нове увјете живота које је наметнула пандемија коронавируса.

Имајући у виду чињеницу да нема здравља без менталног здравља, активности, акције и кампање које ће Министарство покренути ће ићи у два правца: помоћ у организирању најбољих пракси психосоцијалне помоћи дјеци и младима са потешкоћама у развоју и њиховим родитељима, а други правац се односи на посредовање  у обезбјеђивању потрепштина за одвијање достојанственог живота ове скупине и њихових најближих, али ништа мање и помоћ институцијама у које су неки од њих смјештени.

Први разговори са потенцијалним сарадницима и донаторима су већ направљени. Први кораци ка креирању смјерница за помоћ овим скупинама су већ постављени и у наредном, подједнако тешком, периоду борбе против вируса ће бити покренуте активности како би се досегао постављени циљ. Дјеца и млади нису и не смију бити занемарени, заборављени и препуштени сами себи. Центри у којима су смјештени требају помоћ свих институција. Центри за социјални рад требају више како би помогли боље. Родитељи морају знати да нису сами и остављени. Стога, активности које слиједе ће, у складу с ингеренцијама Министарства, бити окренуте ка помоћи овим групама и ништа мање, подизању свијести најшире јавности о нужности емпатије и осјећаја припадности. Инклузија није и не смије бити тек пука ријеч у приручницима него живот којим живе наведене групе.