Пошаљи документе на е-маил

Предсједник Међународног савеза слијепих, 1970. године, прогласио је 15. октобар Међународним даном бијелог штапа, као знак сјећања на овај дан 1930. године, када је Гили д’Хербмонт покренула иницијативу за кориштење бијелог штапа као заштитног знака слијепих особа. Међународни дан бијелог штапа у свијету се слави још од 1964. године, када је тадашњи предсједник САД-а Линдон Џонсон прогласио наведени датум Даном бијелог штапа. Ово помагало за кретање слијепих особа постало је и симбол њихове независности и самосталности.

У Босни и Херцеговини живи више од 5000 особа са оштећењем вида. Њихова свакодневница обиљежана је, нажалост, потешкоћама у запошљавању, неадекватним информирањем у техникама доступним слијепим особама (брајово писмо, штампа са увећаним словима, звук итд.), те у набавци тифло-техничких помагала, као и са другим потешкоћама које дијеле са својим суграђанима и другим особама које очекују помоћ и подршку државе и друштва.

Међународни дан бијелог штапа у нашој се земљи обиљежава  се са циљем упознавања најшире јавности са проблематиком слијепих особа.

Свакодневни проблеми слијепих особа готово су незамисливи онима који виде. Од рупе на цести, до приступа продавници, информацији, државним институцијама, они требају сталну пратњу особа које виде. Бијели је штап продужена рука слијепе особе, све остало што је изван његовог домашаја потпуна је непознаница, али и опасност за особу која не види. Сљепоћа је увијек била и остаје тежак проблем појединца, његове породице и друштва, па је стога нужно константно пратити специфичне потребе и проблеме слијепих особа. Овој популацији модерна технологија увелико је олакшала живот, али и даље, без обзира на модерна побољшања, постоје специфичне потребе које се могу рјешавати само перманентним радом и помагањем сваком појединцу који је погођен овом врстом инвалидности.

Слијепе особе као и друге особе с инвалидитетом још увијек се сусрећу са проблемима дискриминације. Да би се што боље и брже интегрирали у друштвену заједницу, треба укључити све сегменте друштва. Нажалост, те се особе често налазе на маргинама средине у којој живе – слабијег су социјалног статуса, углавном незапослени, недовољно образовани, а у животу се сусрећу с многим предрасудама и препрекама.

Полазећи од чињенице да Устав Босне и Херцеговине, устави ентитета Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, те Статут Брчко дистрикта БиХ, свим грађанима гарантују највиши ниво међународно признатих људских права, из чега произилази и потреба осигурања равноправног и пуног уживања и остваривања истих, као и право на заштиту од дискриминације на било којој основи, па и на основи инвалидности, као и чињенице да је пуноправно чланство Босне и Херцеговине у Европској унији заједнички циљ којем теже држава Босна и Херцеговина и њени ентитети, Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине оприједјељено је да у капацитету своје координирајуће улоге пружи допринос побољшању друштвеног положаја слијепих особа и уопште особа с инвалидитетом, са визијом да Босна и Херцеговина постане друштво у којем бити слијеп неће значити мање вриједан него различит.