Пошаљи документе на е-маил

Међународна организација рада ушла је у друго стољеће свог постојања као врло специфична, универзална и витална организација. Преживјела је пропаст Друштва народа, а данас, у условима глобализације, сасвим сигурно би преживјела и евентуални распад УН-а. Значај и њена специфична организација показују да интерес рада, јавне власти и капитала, не познају границе, с обзиром да је овим партнерима, функционисање социјалне државе и постизање „минималног оптимума“ социјалне правде, цондитио сине qуа нон  њихове друштвене позиције.

Међународна организација рада

Међународна организација рада (Интернатионал Лабор Органисатион) основана је Версајским уговором о миру на конференцији у Паризу 28. јуна 1919. године .

Послије другог свјетског рата,  на основу  посебног споразума закљученог између Међународне организације рада (у даљем тексту – МОР) и Уједињених нација, од 14. децембра 1946. године, МОР је постала прва специјална агенција УН-а.

МОР је стална и трајна међународна организација рада, а због свог чланства представља универзалну међународну организацију. Наиме, чланови МОР-а су:

1. државе које су биле чланови МОР-а 1.11.1945. године;
2. свака чланица УН-а и свака држава примљена за чланицу УН-а, ако саопшти генералном директору Међународног бироа рада свој споразумни пристанак на обавезе које произилазе из Устава МОР-а;
3. државе које Опћа конференција МОР-а прими у чланство већином од 2/3 присутних делегата на засједању, уз услов да је пријем извршен достављањем генералном директору Међународног бироа рада обавјештења о прихватању обавеза које произилазе из Устава МОР-а.

Најбитнија карактеристика МОР-а је њен трипартитни карактер, јер према Уставу ове организације,  у  свим форумима и на свим засједањима МОР-а, учествују представници владе, послодаваца и радника, у пропорцији 2:1:1.

Основни задатак МОР-а је, имајући у виду да се општи и трајни мир може заснивати само на социјалној правди, да на међународном плану проучава и рјешава поблеме из области рада и социјалне политике.

Темељни циљ МОР-а је да побољша услове живота и рада великог броја људи, а овај циљ и задатке који из истог произилазе могуће је ефектуирати, само путем сарадње представника владе, радника и послодаваца, на развијању радног и социјалног законодавства у свијету, односно у конкретном националном окружењу .

Међународна организација рада се састоји од три главна и стална органа, а то су:

         Опћа – Генерална  конференција представника држава-чланица;

         Административни савјет;  и

         Међународни биро рада;

Као правни слиједник, односно држава сукцесор бивше СФРЈ , Босна и Херцеговина је чланица МОР-а од 1993. године, када је извијестила Генералног директора Међународног уреда рада о прихватању обавеза из Устава МОР-а.

Босна и Херцеговина је ратифицирала укупно 83 конвенције Међународне организације рада, од којих је 65 на снази, те један протокол МОР-а. Босна и Херцеговина је ратифицирала већину најзначајнијих конвенција МОР-а релевантних за област рада, радних односа и заштите на раду. Може се рећи да се ентитетски закони о раду углавном темеље на основним начелима усвојених конвенција. Међутим, било би потребно осигурати виши ниво хармонизације прописа о раду са усвојеним конвенцијама , а тиме и напредак у уостваривању већег ступња социјалне правде.

За случај несагласности националног законодавства са ратифицираном конвенцијом законодавна власт је обавезна да усагласи такав закон са датом конвенцијом. Ако се то не учини, уставни суд доноси одлуку којом ставља ван снаге неусаглашени пропис.

Ратифицирана конвенција има јачу  правну  снагу  од  националног закона,  па је земља чланица МОР-а дужна да ратифицирану конвенцију уведе у свој правни систем.

У упоредном праву разликују се два основна метода (доктрине, теорије) испуњавања обавеза које произилазе из ратифициране конвенције, а то су :

         монистички метод;

         дуалистички метод.

Према монистичком методу, ратифицирана међународна конвенција аутоматски се укључује у унутрашњи правни поредак и постаје обавеза за све државне органе, укључујући и судове и појединце.

Према дуалистичком методу, ратифицирана међународна конвенција не укључује се аутоматски у унутрашњи правни поредак, већ је обавеза државе да послије ратификације конвенције изврши измјене у националном законодавству (доношењем нових прописа или измјеном и допуном постојећих) и на тај начин обезбиједи примјену конвенције.

Међународним конвенцијама најчешће се одређују међународни радни стандарди којима се постављају минимални услови рада, социјална сигурност и виши степен социјалне правде.

У Босни и Херцеговини је важећи дуалистички метод увођења конвенција МОР-а, а ратифицирана конвенција има супремацију над домаћим прописима.

Циљеви и значај МОР-а

Циљеви МОР-а утврђени су у Преамбули Устава МОР-а, а редефинисани су доношењем Филаделфијске декларације 1944. године, која наводи опште и посебне циљеве МОР-а.

Општи циљеви МОР-а су:

         слобода изражавања и удруживања је битан услов сталног прогреса;

         сиромаштво (биједа), ма гдје постојало, представља опасност за просперитет;

         са несмањеном одлучношћу у оквиру сваке нације и сталним и концентрисаним међународним напором захтијева се борба против немаштине;

         рад није роба;

         у слободном расправљању и демократском разматрању питања унапрјеђења општег добра треба да учествују представници радника и послодаваца, чији статус мора бити једнак статусу владиних представника;

         сва људска бића, независно од расе, вјере или пола, имају право на материјално благостање и духовни развој у условима слободе и достојанства, економске сигурности и једнакости шанси;

         економска политика и мјере морају се оцјењивати и са становишта социјалних циљева (равнотежа економског и социјалног прогреса).

Посебни циљеви МОР-а су:

         пуна запосленост, повећање животног стандарда и правична зарада;

         проширивање права на колективно преговарање;

         сарадња менаџмента и рада у циљу повећања продуктивности;

         сарадња радника и послодаваца у припреми и примјени социјалних и економских мјера;

         проширење социјалне сигурности, итд.

Постоје различити методи којима МОР-а остварује своје циљеве, као што су:

         успостављање међународних радних стандарда;

         техничка сарадња;

         размјена информација и публикација;

         организовање семинара;

         истраживачки рад и др.