Пошаљи документе на е-маил

Тинејџери који малтретирају или на други начин угрожавају вршњаке, не исказују увијек агресивност због одређених психолошких проблема или “нездравог” кућног окружења, већ често користе агресију стратешки како би се попели на висок ниво друштвене хијерархије  у властитој школи, показала је студија са Универзитета у Калифорнији, у Дејвису.

Истраживач и професор социологије Роберт Фарис, са поменутог универзитета тврди да се пријатељи и сарадници такмиче за бољи статус унутар истих група, што појачава ризик од сукоба и агресије. Овакав налаз се разликује од појединих теорија и дефиниција насилничког понашања које су углавном усмјерене на младе из нижих друштвених слојева у школским или другим окружењима, а који су физички или психолошки вулнерабилнији од осталих. Студија се, умјесто тога, фокусира на ширу дефиницију вршњачке агресије која садржи теорију да агресија заправо може побољшати друштвени статус агресора, односно да жеља за популарности може изазвати јако агресивно понашање.

У коначници, а према тврдњама истраживача, ако овај проблем у потпуности посматрамо из перспективе вршњачког насиља у школама, код дјеце која су изложена овој врсти насиља долази до појаве симптома депресије и тјескобе, те до губитка интересовања за школске активности. 

Више на линку: 

https://www.sciencedaily.com/releases/2021/02/210217151139.htm