Пошаљи документе на е-маил

Пандемија коронавирусне болести (COVID-19) изазвала је прекид образовања за 1,6 милијарди дјеце и младих широм свијета и пријети да погорша већ постојећу кризу учења. Око 500.000 дјеце и младих у Босни и Херцеговини било је погођено затварањем установа предшколског, школског и универзитетског образовања широм земље средином марта 2020. године. Иако се негативни учинци затварања школа на живот дјеце и младих свакодневно документују на глобалном нивоу, темељита процјена дугорочних посљедица пандемије тек предстоји. 

Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација (УНЕСKО) и Фонд Уједињених нација за дјецу у Босни и Херцеговини (УНИЦЕФ у БиХ)  провели су у јуну 2020. године Брзу процјена стања и потреба – Образовање у Босни и Херцеговини (фаза II) с циљем стицања увида у тренутну ситуацију и потребе у сектору образовања у контексту пандемије COVID-19. Подаци су прикупљени од 15 надлежних образовних власти у Босни и Херцеговини путем упитника, уз стопостотни одазив. Прикупљени подаци се односе на период од средине марта до средине јуна 2020. године. Циљ извјештаја је да обезбиједи информације на основу којих ће УН и образовне власти у Босни и Херцеговини формулисати своје одговоре на пандемију COVID-19. Извјештај се може користити за даљње анализе и дјеловање на основу препорука.

Образовне власти укључиле су већину дјеце у онлајн наставу – основни приступ онлајн настави имало је 99 посто дјеце и младих у основном, средњем и високом образовању. Али, упркос томе, у БиХ и даље постоје дјеца и млади који нису била укључени у наставни процес, те дјеца и млади без адекватног приступа информационо-комуникационим технологијама (IKT) и интернету. Ромска дјеца су у несразмјерно већој мјери погођена овим проблемом и чине најмање 6 посто  укупног броја дјеце која немају приступ IKT-у и интернету. Иако у високом образовању нису званично забиљежени случајеви студената без приступа онлајн настави, образовне власти би због могућег недостатка података требале додатно испитати овај налаз. Предшколци чине највећу групу која током обуставе рада образовних установа није имала приступ онлајн учењу, није похађала своју васпитно-образовну установу. Наиме, између средине марта и средине маја 2020. године похађање предшколског одгоја и образовања током обуставе рада предшколских установа прекинуло је чак 82 посто дјеце. Овај сектор је посебно рањив имајући у виду чињеницу да је прије пандемије предшколске установе похађало само 25 посто дјеце у Босни и Херцеговини.

Надлежне образовне власти на различитим нивоима власти у Босни и Херцеговини одлучиле су се за специфичне локалне механизме осигурања квалитета образовања током пандемије COVID-19. Иако су у појединим областима заузети слични приступи, постоје разлике у примијењеним механизмима за осигурање квалитета образовања, које су детаљније обрађене у самој процјени. С обзиром на то да је у Босни и Херцеговини сектор образовања високо децентрализован, присутна је велика разноликост приступа онлајн настави и не постоји јединствена платформа за онлајн учење. Школе су у највећем броју случајева за онлајн учење користиле једноставне комуникацијске алате, а само су поједине образовне власти својим просвјетним радницима пружале могућност за обуку у тој области.

Сигурно отварање школа може представљати нови изазов за образовне власти јер изискује вишесекторско стратешко планирање, одмјеравање здравствених ризика уз истовремено осигурање квалитета образовања, континуитет учења те адекватно и прилагођено финансирање образовања засновано на специфичним потребама. Процјеном је утврђена тенденција смањивања буџета за образовни сектор ради преусмјеравања буџетских средстава у друге погођене секторе.

У складу с Циљевима одрживог развоја (SDG) 4 – Квалитетно образовање и 8 – Достојанствен рад и економски раст, приоритетима за приступање Босне и Херцеговине Европској унији и свим релевантним стратешким документима о образовању на свим административним нивоима, овај извјештај износи препоруке за планирање одговора и опоравка од пандемије COVID-19 од стране УН-а, образовних власти те других релевантних органа власти и заинтересованих страна у Босни и Херцеговини. 

Препоруке су груписане у четири главне категорије: а) приступ образовању, б) квалитет образовања, ц) сигуран повратак у школе и д) адекватно финансирање образовања. Препоруке су додатно подијељене с обзиром на то коме су намијењене: а) образовним и релевантним властима у БиХ и б) напорима УН-а за одговор и опоравак.

Извор: Смањење утицаја пандемије COVID-19 на учење дјеце и младих: Брза процјена

стања и потреба - образовање у Босни и Херцеговини -  фаза II, УНИЦЕФ Босна и Херцеговина и УНЕСKО Босна и Херцеговина, август 2020.