Пошаљи документе на е-маил

Ублажавањем мјера заштите против вируса COVID-19 многе земље размишљају о поновном отварању школа. Пандемија је за 1,5 милијарди ученика широм свијета преко ноћи промијенила начина учења и образовања, што је, према процјени УНЕСКО-а, догађај без преседана у хисторији образовања. Сада се земље суочавају са новим изазовима и питањима: Када и како поновно отворити школе? Да ли је сигурно и које здравствене мјере подузети? Које посљедице ће то изазвати на ментално здравље дјеце и њихов друштвени развој?

Више од стотину земаља још увијек није донијело одлуку о поновном отварању, 69 је одлучило да у потпуности или дјелимично отвори образовне институције, док ће 32 школску годину завршити онлине.

Одлука је веома комплексна јер пандемија није престала и још увијек нема довољно доказа о ризицима преноса заразе, а здравље и добробит ученика мора бити на првом мјесту.

Међународни институт за образовно планирање (IIEP) предлаже креирање плана узимајући у разматрање три неопходна ресурса: финансије, инфраструктура и људски капацитети. Такође, истиче се важност интензивне комуникације са наставницима, родитељима, ученицима и локалним заједницама о детаљима поновног отварања школа. Стручњаци IIEP-а предлажу да се направи процјена потреба за учењем, односно да образовне власти размотре усвајање флекисбилнијег приступа.

Организација за економску сарадњу и развој (OECD) сматра да не постоји јединствено рјешење за све земље, али да су три подручја на која се треба фокусирати доминантна: Подстицање нових хигијенских навика, омогућавање физичке дистанце у школама и јачање онлине учења с фокусом на омогућавање једнаког приступа за све.

УНЕСЦО, УНИЦЕФ, Свјетска банка и Свјетски програм за храну израдили су “Смјернице за поновно отварање школа” у којима је истакнуто шест кључних димензија за планирање и процјену стања спремности школа:

• Реформа јавних политике – Креирати јасне политике за отварање и затварање школа током јавне здравствене кризе, прилагодити политике и праксе за ширење приступа маргинализираним скупинама те јачати праксе учења на даљину.
• Финансирање – Процијенити утицај COVID-19 на образовање и инвестирати у јачање образовног система.
• Сигурно функционирање – Обезбиједити услове који смањују ризик од преноса заразе и пормовисати здраве навике.
• Учење - Фокусирати се на праксе које омогућавају надокнаду изгубљеног времена у настави, јачати педагогију, прилагодити образовање на даљину за комбинирану наставу и учење, укључујући и знања о преносу инфекције и заштиту од ње.
• Добробит и заштита - Проширити фокус на добробит дјеце и јачати њихову заштиту.
• Укључивање најмаргинализиранијих група - Усвојити проактивне приступе ради реинтеграције маргинализоване дјеце и оне која су остала ван школе.

Извори:

https://en.unesco.org/news/reopening-schools-when-where-and-how

http://www.iiep.unesco.org/en/plan-school-reopening

https://oecdedutoday.com/how-re-open-schools-after-coronavirus/